Plemstvo duha – Mihailo Petrović Alas

Novica Lazarević, protojerej Saborne crkve (čije se ime spominje u listovima i novinama tog vremena, koje su danas deo digitalizovane kolekcije novina Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković").

Mika, kako su ga svi zvali, svoje detinjstvo i mladost je proveo u dedinoj kući  u starom kraju Beograda, blizu Saborne Crkve, sa pogledom na dve beogradske reke, koje će bitno obeležiti čitav njegov život.

Osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju u Beogradu je završio sa odličnim uspehom. Školski drugovi su mu bili Milorad Mitrović, Jaša Prodanović, Jovan Cvijić, Pavle Popović i drugi velikani. Tih godina Miku je više interesovala hemija, pa je tako, kao šesnaestogodišnjak, u kući napravio malu hemijsku laboratoriju.  Njegovo interesovanje ga je 1885. godine odvelo na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta Velike škole. Tokom druge godine studija Mihailo se konačno opredelio za matematiku. Studije je završio jula 1889., a u septembru te iste godine odlazi u Pariz kako bi spremio prijemni ispit za naučni odsek Visoke škole (Ecole Normale Superieure). Nakon odlično položenog prijemnog ispita upisuje prestižnu parisku školu i postaje njen prvi strani student. Proglašen je za studenta generacije i stekao dve diplome - matematičkih i fizičkih nauka. Zbog izuzetnih rezultata bio je dva puta pozvan na prijem kod predsednika Francuske.

Mihailo Petrović je odbranio doktorsku tezu „O nulama i beskonačnosti integrala algebarskih i diferencijalnih jednačina" (Sur les zéros et les infinis des integrales des équations différentielles algébriques), 1894. godine, pred komisijom koju su činili vodeći ljudi iz oblasti matematike (Poenkare, Ermit, Pela, Pikar, Apel. Darbu, Penleze, Lipman, ...). To je prvi naučni rad iz oblasti matematike u Srba. Ocenjen je kao originalan. Univerziteska biblioteka Svetozar Marković je digitalizovala ovu tezu.

Nakon uspeha koji je postigao u Francuskoj, Mihailo Petrović postaje profesor Velike škole u Beogradu, a 1905. godine i jedan od utemeljivača Beogradskog univerziteta. Njegova predavanja su se odlikovala jednostavnošću. Objavio je 14 monografija i oko 260 stručno - naučnih rasprava. Njegovo najveće delo je „Matematička fenomenologija".

Redovni član Srpske kraljevske akademije posatao je 1899. godine kao jedan od najmlađih članova u njenoj istoriji. Bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. Više puta je predlagan za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile te predloge. List Pravda iz 1928. godine donosi vest o predlogu.

Bavljenje ribolovom donelo mu je i zvanično zvanje majstora i nadimak Alas po kome je ostao zapamćen. Objavio je i više stručnih radova iz ribarstva. Kao stručnjak iz te oblasti učestvovao je u pregovorima za zaključivanje konvencije o ribolovu s Rumunijom.

Zapažen je i kao pisac putopisa koji su nastali nakon njegovih brojnih prekookeanskih putovanja i naučnih ekspedicija u severne polarne oblasti. Poznata Petrovićeva dela „Roman jegulje"i „Kroz polarnu oblast" možete naću u zbirci digitalizovanih knjiga Univerzitetske biblioteke u Beogradu. Knjiga pod naslovom „Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti" izlazi 1941. godine i list Vreme o tome obaveštava svoje čitaoce.

Mika Alas je poznat i kao osnivač i član pevačkog društva „Suz". Vežbali su po kućama članova, a nastupali na raznim proslavama i u mnogim beogrdskim kafanama tog vremna. Često je Mika, osim muzikom, gostio svoje prijatelje i kolege profesore dobro pripremljenim alaskim specijalitetima, a o tome se moglo čitati u štampi.

Mihailo Petrović je preminuo 8. juna 1943. godine u svojoj kući na Kosančićevom vencu u Beogradu. List Kolo donosi vest o njegovoj sahrani. Pomen na njega daje i nedeljni list Srpski narod.

Ime Mihaila Petrovića Alasa danas nosi Deveta beogradska gimnazija kao i  jedna osnovna škola, u okviru koje radi  i istoimena fondacija. Veliki internet pretraživač Gugl je u 2013. godini posvetio jednu stranicu našem čuvenom matematičaru.