Вољени никад не умиру – вече посвећено успомени на младог пијанисту Андрију Чикића

Вече музичких, филмских и ликовних остварења младих уметника „Вољени никад не умиру“, у спомен на младог пијанисту Андрију Чикића, одржано је у испуњеној Свечаној сали Дома Војске Србије. Наступима младих уметника је „обележен је други небески рођендан Андрије Чикића“, који је један од ученика убијених у Основној школи „Владислав Рибникар“. Његова мајка, Сузана Станковић Чикић је подсетила да би њен син напунио 16 година.

У дирљивом и потресном обраћању, Станковић Чикић је рекла да би Андрија свој рођендан прославио са својм друговима, и да је „ово вече љубави и посебног пријатељства", додавши: „Свог сина волим бескрајно и знам да је он сада овде са мном“. Станковић Чикић се присетила како је трогодишњем Андрији једном рекла да кад би је Бог питао какво дете жели, одговорила да жели баш овакво какво је он, на шта се дечак насмејао, несвестан тежине речи.

Пошто ју је, пред трагедију, био одушевио неким својим коменатаром, Станковић Чикић је поново сину рекла да би Богу рекла да жели дете као што је он, на шта је Андрија упитао: „Баш овакво, ништа не би мењала?“. "'Ништа. Ти си савршен какав јеси'. И био је савршен", рекла је Станковић Чикић, измамивши сузе код бројних посетилаца.

Млади пијаниста Игор Главашић извео је Бахов Прелудијум у Eс молу, а касније и Сонату у Eс дуру Хајдна, Шуманово Сањарење и Ноктурно у Цис молу Чајковског, док је Дуња Клаић представила своју слику Нови почетак, рађену темпером на платну.

Милица Петровић је прочитала свој есеј Аутограм вредан милиона, у коме је говорила о свом „посебном пријатељству" са Чикићем, чији је „осмех развејао сваку таму и доносио срећу", а „свирао је Рахмањинова са 12 година, што не може свако".

Током вечери се, између осталог, Алекса Ивић присетио како је иницирао петицију да музичко такмичење за младе композиторе носи име Андрије Чикића, и како је упознао његове родитеље.

Првонаграђени у категорији до 14 година прошлогодишњег Меморијала „Андрија Чикић", мали пијаниста Давид Божић је извео своју композицију Суздаљ, која је посвећена жртвама у „Рибникару", а деветогодишња Чарна Јаничић за клавиром своју После тишине. Јаничић је извела Изнад дуге уз клавирску сарадњу Ане Фелин, обоисткиња Дуња Клаић је одсвирала Мајску песму Пушечникова, а Давид Божић Рахмањинов Прелудијум, а потом са млађим братом Димитријем Божићем Ми смо деца неба.

Пред крај концерта Главашић је извео музички мозаик састављен од делова дела Баха, Чајковског, Хајдна, Шумана и Шопена, повезаних Чикићевом композицијом Емоције, а приказан је и кратки филм о Андрији Нови почетак редитељке Анђеле Џаферовић.

На крају је Емоције, уз снимак Чикића за клавиром, извео камерни оркестар под диригенстском палицом Катарине Божић. Оркестар су чинили виолинисти Миљана Костић, Јелена Пејановић, Тијана Милаковић и Игор Хавран, као и виолисти Тијана Димитров и Арсеније Рашић, уз виолончелисткињу Анамарију Илић и контрабасисту Бориса Живановића.

Програм је водио Милош Миловановић.