Reći kratko a mnogo je i izazov i umetnost – crtice na Instagramu ali i u zbirkama

Neke od najpopularnijih objava na „Instagramu" su crtice – kratki citati o životu, ljubavi, planovima, greškama. Mnogima takve misli pomažu u svakodnevici. Psiholozi s druge strane uočavaju da je pažnja korisnika socijalnih mreža smanjena zbog učestalog korišćenja. Kako izgleda put od citata na „Instagramu” do knjige, znaju oni koji se bave pisanom reči i tako nekome poprave dan.

„Ne pokazuj ljudima da cvetaš, ubraće te", „Mnogi traže ljubav od drugih, kako bi nadomestili nedostatak ljubavi prema sebi" – verovatno ste nekada ovu ili sličnu objavu lajkovali ili sačuvali na nekoj društvenoj mreži. Oni koji ih stvaraju, kažu da su kratke misli zapravo najteže za pisanje.

„Crtice su baš doživele ekspanziju u poslednjih par godina, ne mogu reći da je to zbog nedostatka vremena, više je zbog nedostatka pažnje. U početku je bilo jako teško staviti što dublju misao i što kompleksniju misao i emociju u kratku formu, ali vremenom sam se navikao i našao šablon po kojem pišem i svoj mozak sam istrenirao, ali ja mislim da je kratka forma mnogo teža za pisanje nego što ljudi misle.

Baš je Momo Kapor u jednoj svojoj knjizi rekao: „Izvini, što sam ti napisao dugačko pismo, nisam imao vremena za kraće", tako da time je dosta objasnio koliko je kratka forma teška za pisanje", rekao je Đura Kelj, pisac i influenser.

Šta vam je najveća inspiracija? Koliko vam znači interakcija sa publikom?

- Najveća inspiracija su zapravo drugi ljudi, najviše i tražimo u drugim ljudima i životima, naravno crpim i iz svog života i svojih osećanja ali često mi se desi da ja neku misao objavim na mrežama, i dobijem komentar - kao da si na mene mislio. Dešava se da ljudi uzmu knjigu, otvore neku stranicu nasumično i onda se tom mišlju vode kroz čitav dan. Dešava se da jako pozitivno utiču na ljude i ljudske živote.

U kakvom su odnosu društvene mreže i umetnost danas?

- Mislim da su društvene mreže fenomenalna stvar, i da su postale spona između umetnika ili autora i ljudi i da umetnik mnogo lakše dođe do publike i mnogo lakše se njegov glas čuje. Možda je to moj najveći vetar u leđa zapravo, drugi ljudi, i koliko njima znače moje kratke forme, toliko i meni znači njihova reakcija od njih.

Ima li neka posebna crtica koju izdvajate?

- „Ne idi tamo gde ima cveća, nego tamo gde ti cvetaš". Znači da ljudi ne treba da idu negde gde je sve šareno, a da se tu ne osećaju baš lepo, nego gde će se oni ostvariti, i napredovati.

Kažete da vam je posebna inspiracija more i da tamo imate publiku koja čita ono što vi stvarate?

- Mislim da sam pisanjem objedinio ovaj naš region i da je da kažemo moja forma došla u Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i Bosnu i čitaju me ljudi svuda, i koliko god da se mi možda razlikujemo po obrazovanju, nekih misli, društvenog položaja, statusa, da su nam nekako unutrašnjosti jako slično, što ovo pisanje odnosno tumačenje njega potvrđuje.

Neprestani protok informacija i stalno nadmetanje za pažnju korisnika dovodi do toga da se sve manje pažnje obraća na pojedine objave. Ipak, kada neko zasluži poverenje u vidu lajkova, komentara, kupovine knjiga, dobija i stalnu publiku.