Knjiga „Beogradski gubitnik“ Branislava Bjelice, priče o neprimetnim ljudima koji daju dušu gradu

Prvo poglavlje knjige „Beogradski gubitnik“ Branislava Bjelice počinje rečenicom: „Beograd ima jednog Pobednika, a gubitnika je mnogo“. Gostujući u Beogradskoj hronici, Bjelica kaže da je za junake svojih pričao birao obične ljude koji se ne eksponiraju, koji su zapravo niko i ništa.

Autor knjige priča Beogradski gubitnik ističe da su junaci njegovih priča, njih oko dvadesetak, naravno, neko i nešto za svoje porodice i prijatelje i da je želeo da piše o takvim ljudima.

„Dosta njih je mrtvo, u pravom životu naravno, ali sam ih stavio u knjigu da budu večno živi. Mislim da dušu nekom gradu, a sad pričamo o Beogradu, daju ti neprimetni ljudi. Nas neprimetnih je više. Od skoro dva miliona stanovnika, ja mislim da je 1.999.900 neprimetnih. Ovo ostalo su neki ljudi koji su u javnosti, ali svi mi ostali neprimetni pravimo ove gradove. Dišemo“, dodaje gost Beogradske hronike.

Napominje da je po njegovom mišljenju Beograd specifičan grad. Ne samo zato što je najviše puta u istoriji bombardovan i napadan, već je jednostavno drugačiji od bilo kog drugog glavnog grada.

„Ja sam određivao da su ovi ljudi, ovi junaci, od kojih većinu poznajem i izmenio sam im imena, gubitnici. Ali ne u onom ružnom smislu, nego u onom neambicioznom smislu. Dakle, nikakvu ambiciju nemaju u životu i ne žele da se eksponiraju“, objašnjav Bjelica.

I korice knjige na kojima je spomenik Pobednika slikan s leđa, po mišljenju pisca ima značajnu simboliku. „Mi gubitnici gledamo Pobedniku leđa, a on gleda tamo negde.“

Priznaje da bi voleo da što više ljudi pročita njegovu knjigu, ne da bi se on obogatio, već da bi se čitaoci odmorili od problema svakodnevice.

Žao mu je što mladi danas malo čitaju i da više nemaju „pokrete za listanje, već pokrete za palčeve i čitaju samo sa malog ekrana“.

„Ali mislim da nam deca nisu glupa, to je bitno. Oni čitaju neke druge stvari“, kaže Branislav Bjelica na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.