Na izložbi posvećenoj kralju Aleksandru Prvom i predmeti koje javnost nije videla, među njima i posmrtne maske

U sva tri prostora Muzeja Jugoslavije otvara se kompleksna, multidisciplinarna izložba posvećena kralju Aleksandru Karađorđeviću Prvom. Izložba će za javnost biti dostupna od 10. oktobra i trajaće do marta naredne godine. „Ličnost kralja Aleksandra na prvom mestu dugo je bila političko-ideološki posmatrana, pri čemu ne izdvajam period pre Drugog svetskog rata, u odnosu na period posle Drugog svetskog rata, samo u uglovima gledanja”, rekao je ministar Selaković gostujući u Jutarnjem pogramu.

Selaković kaže da je nakon tragične smrti kralj „do nebesa glorifikovan i prikazivan kao bukvalno jedna vrsta božanstva”.

„Posle Drugog svetskog rata sistematski je kroz, možemo slobodno reći i obrazovni sistem i aktuelnu istoriografiju – posmatran kao najnegativnija, prikazivan kao najnegativnija ličnost, kao monarho-fašista i uz prilepljivanje raznoraznih etiketa”, dodaje ministar kulture, inicijator Izložbe.

Kako ističe, kralj Aleksandar je 90 godina nakon tragične smrti – neshvaćena ličnost.

„Kralj Aleksandar je najveći srpski vojskovođa dvadesetog veka. To je čovek koji je od Prvog balkanskog preko Drugog balkanskog, tokom celog Velikog ili Prvog svetskog rata, delio sudbinu svojih vojnika, svoje vojske i svoga naroda. Predvodio srpsku vojsku od Kumanovske bitke, one iz 1912. godine, pa sve do proboja Solunskog fronta”, rekao je Selaković.

Aleksandar je kao princ-regent od 1914. do 1934. bio šef države. Bio je prvi Srbin koji je leteo avionom, i pilotirao avionom.

„Često smo znali da mu pripišemo etiketu da je on taj koji je umesto veće Srbije stvorio Jugoslaviju, da je onda ona postala višeetnička zemlja koja je sa sobom nosila sve one probleme koje je svaki od naroda nosio i tako dalje, ne razumevajući okolnosti evropske i svetske politike toga doba, gde nam se poturala rečenica da su nam Francuzi, naši saveznici, tj. kralju, rekli – Povucite granicu gde vi želite. Nije bilo takvih stvari. Kralj je neko ko je živeo sudbinu svoga naroda...”, nastavlja ministar Selaković.

Selaković ističe da je kralj Aleksandar prva žrtva fašizma u Evropi: „Zašto govorim da je prva žrtva fašizma u Evropi? Pa vrlo jasno, kralja su ubili fašisti. Ustaše, koji su kasnije postali nacisti, su bili izvršioci atentata i organizatori atentata na kralja Aleksandra, uz pomoć fašista iz okolnih zemalja. Zašto su to radile okolne zemlje?

Prvi i konačni razlog zašto je Musolinijeva Italija bila protivnik kralja Aleksandra jeste dalmatinska obala. Dakle, dalmatinska obala koja je danas sastavni deo Republike Hrvatske, ušla je u sastav velike zajedničke države zahvaljujući snazi autoriteta srpske vojske i srpskog vojnika u Prvom svetskom ratu, diplomatskoj i političkoj veštini kralja Aleksandra”.

„Smetao i kao kralj koji je mrtav"

Stotine spomenika podignuto je u čast kralju Aleksandru. Međutim, na početku okupacije, na početku Drugog svetskog rata, sve je to porušeno.

„Kada pogledate da su spomenici stradali prvi, onda vam je jasno da su ti spomenici prvo jedna vrsta identitetskog uporišta naroda i države u koju je okupator došao, a to identitetsko uporište treba uništiti, treba ga ukloniti, treba ga izbrisati iz sećanja, odnosno pamćenja ljudi. Sa druge strane, i mrtav kralj je smetao mnogim svojim neprijateljima. To možete da vidite upravo u odnosu prema tom spomeničkom nasleđu. Njemu je bilo posvećeno što spomenika, što bisti, što spomen ploča, česmi, različitih vrsta obeležja, preko 260 spomenika na prostoru bivše Jugoslavije. Prvi spomenik mu je podignut u Splitu“, ističe ministar.

U 14 gradova i opština u Srbiji imamo spomenik ili spomen-obeležje posvećeno kralju Aleksandru, kojih je ukupno 16. Svugde će delegacije lokalnih samouprava, Vojske i udruženja koje se bave negovanjem tradicije oslobodilaških ratova Srbije odati poštu kralju Aleksandru, a državna glavna svečanost biće na Oplencu. Otkriva se i spomen-bista kralju Aleksandru.

Na pitanje o tome da li danas bolje razumemo ulogu koju je kralj Aleksandar imao i u srpskoj istoriji i šire, ministar kulture odgovara: „Ja mislim da to još uvek nije u toj meri, ali čitava naša inicijativa, zaključno sa izložbom koje se otvara večeras, ima za cilj da počne, naročito mladim generacijama koje u ovom periodu ne znaju mnogo ili ne znaju gotovo ništa, da skida taj veo zaborava sa tih vremena, sa tih ličnosti, velikih, ozbiljnih ličnosti kao što je bio kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj”.

Selaković kaže da je činjenica da muzej Jugoslavije prvi put organizuje izložbu u čast onome ko ju je stvorio i ko je imenovao Jugoslaviju – neverovatna.

Izložba je posvećena kraljevom stradanju i onome što je usledilo. Na njoj prvi put biti istaknut niz nekih eksponata koje javnost do sada nije videla. Iz Marselja su stigle posmrtne maske kralja Aleksandra i Luja Bartua – otisci koji su uzeti sa njihovog mrtvog lica i koji su izliveni u gipsu.