ZID teatar na Nišvilu – svako od nas je Odisej, ali gde su naše Itake

Možda se ne borimo s ljudožderima, ne oslepljujemo Kiklopa i ne odupiremo se sirenama, ali u simboličkom smislu život svakoga ko se selio predstavlja odiseju i traganje za istinskim domom, to jest Itakom.

To je bio glavni motiv za stvaranje predstave „Naša Odiseja" amsterdamskog ZID teatra koja govori o tom ličnom iskustvu životnog lutanja svakoga od nas i koja otvara ovogodišnji pozorišni program Nišvil festivala.

O predstavi, razlozima i okolnostima pod kojima je nastala i iskustvu koje nam nudi, za RTS govori režiserka Karolina Spaić, Beograđanka (ili preciznije Zemunka) koja duže od tri decenije živi i stvara u Holandiji gde je prošle godine dobila titulu viteza kulture Kraljevine Holandije.

Zašto Odiseja, pa još naša? Jesu li Odiseji samo na sceni ili i u publici?

„Naša Odiseja" prikazuje jednu modernu priču o migracijama, svaki glumac predstavlja jednu drugu dimenziju migracije, dobrovoljne ili nametnute. I u publici takođe nalaze se mnogi koji su ovo proživeli na svoj način. Predstava povezuje lične priče i Grčki mit.

Kada je predstava nastala i kuda je sve prošla? Kako su je primali u Grčkoj i Italiji gde se i Odisej kretao, kako u Holandiji?

Predstava je nastala 2019. na Kritu gde je ZID teatar radio modernu verziju mita, a grčki OMMA teatar klasičnu i igralo se paralelno. Publika je pogotovo bila ponesena modernom verzijom jer  su videli, kako su nam i rekli  "svoju Odiseju", sadašnjost gde su migracije selidbe i izbeglice deo stvarnosti.

Posle toga se igrala na Internacionalnom festivalu u Italiji gde je su umetnici iz Amerike i Indije takođe bili emocionalno dirnuti i poželeli da predstava i tamo dođe.

Međutim došao je kovid. Ovo gostovanje koje je uveliko pomogla holandska ambasada u Srbiji bilo je planiramo za prošlu godinu, ali evo sada se ostvarilo.

Šta treba da zna onaj ko dolazi na predstavu ZID Teatra, za kakav doživljaj treba da se spremi?

Publika treba da u potpunosti bude opuštena jer predstava donosi emocije, vizuelnu jačinu i dosta plesa. Pre predstave će biti izveden program od 30 minuta, koji će publiku provesti kroz jedno lokalno putovanje, a koje trenutno spremamo sa lokalnim grupama dece koja plešu. Teatro Dance Studio Niš i Centar za devojke su glavni partneri, kao i Muzička škola. Vrlo nam je drago da Nišvil želi da uspostavi kontakt između domaćina i gostiju iz inostranstva i smatramo da to ima jaki efekat i posle festivala.

Predstavu „Naša Odiseja" igra kombinovan ansambl, ZID i niški glumci i plesači. Zašto?

U samoj predstavi igraju Draga Jovanović, glumica niškog Narodnog pozorišta, kao i još jedna glumica iz lutkarskog i jedan muzičar. Ostali učesnici su deo Pozorišne ture koja vodi publiku od tvrđave do predstave koja počinje u 20 časova.

Budući da je muzika važan deo predstava ZID teatra da li je to imalo uticaja da budete na Nišvilu? Nije vam muzički festival strano tle, naročito Lari Baker?

Da Lara Baker, ćerka moja i Seba Bakera, glumca, s kojim zajedno već 30 godina vodim ZID teatar je sa svojih 19 godina izgradila status mlade kantautorke i glumice, i ona će pesmama koje sama piše i peva dočarati tu novu generaciju i njihov odnos prema selidbi i promeni životnog prostora. Nova generacija ima totalno različit odnos prema svetu i vidi ga mnogo više kao jednu celinu i u potrazi je za mogućnostima koje premeštanje mesta boravka daju.

Budući da ste (prošle godine) postali vitez holandske kulture, kako se to odrazilo na Vašu ličnu Itaku? Gde je ona?

To je interesantno pitanje. Posle svih ovih godina i dalje je Beograd moj emotivni centar, a Amsterdam moj radni i stvaralački centar. Zajedno to je jedna nova Itaka, eto, može i takva da bude, sastavljena od dva mesta.