Sava Damjanov: Najveće i najautentičnije kreativno ispunjenje je življenje samog Života

Za svoj dosadašnji rad u književnosti Sava Damjanov je dobio "Brankovu nagradu", nagradu "Zaharije Orfelin", Nagradu SIZ-a kulture Vojvodine za originalni domet u književnoj istoriografiji, Nagradu za najbolju proznu knjigu godine Društva književnika Vojvodine, nagrade "Laza Kostić", "Gospođin vir", "Sreten Marić", "Todor Manojlović" , "Art anima" i "Teodor Pavlović".

Damjanovljeva proza je kompleksna ali i zabavna, dok se njegovi naučni radovi percipiraju i kao književni, a ne samo kao teorijski tekstovi. Zadovoljstvo je sretati Savu Damjanova, makar to bilo samo u literaturi.

Epidemija koronavirusa u Srbiji jenjava, ali skoro dva meseca naši životi su bili prilično neredovni. Da li ste to vreme više posvećivali svom naučnom ili svom književnom radu, i na koji način? Mogu li se te Vaše dve profesije uopšte razdvojiti?

- U mom slučaju ne mogu, one su "dva lica iste sudbine"! Mada je ovih meseci moja sudbina bila gotovo sasvim nevezana za njih: počivala je na drugačijim eskapizmima za koje ranije nisam imao vremena ili čak nisam ni znao koliko mi prijaju. Zanima me "kome ću se privoleti carstvu" kada sve ovo definitivno prođe i život se vrati normalnijim tokovima.

Šta još sledi u Vašim knjigama Izabrane proze kod "Agore" posle Istraživanja savršenstva i Kolača, obmana, nonsensa? I zašto je izbor iz Vaše proze baš takav?

- U štampi je treća knjiga ove kolekcije, u njoj su zajedno Pričke i Remek-delca (uz briljantan predgovor Ale Tatarenko). Do kraja će biti još jedna knjiga - objediniće Istoriju kao apokrif i Porno-liturgiju Arhiepiskopa Save - a ako bude i pete knjige, ona će predstavljati malo iznenađenje. Sam izbor je autopoetički, o čemu najjasnije svedoči i naziv čitave kolekcije: ISKONI BE SLOVO (staroslovenski citat iz Jevanđelja po Jovanu: "u početku beše Reč")...

Za Vašu prozu vezuju se humor, erotika, fantastika... Nazivaju Vas i srpskim Rableom. Može li biti dobre literature bez igre i bez uživanja u tekstu i za onoga koji piše i za onoga koji čita?

- Možda i može, ali je sigurno da se ono bartovsko (autorsko-čitalačko!) "zadovoljstvo u tekstu" intenzivira samim kreativnim hedonizmom čije su važne komponente i smehovno, erotsko, igrivo, fantastično, nemimetičko uopšte. Ničeanska 'vesela nauka' kazuje važne stvari, otkriva ontološke istine i nudi vrhunske spoznaje podjednako kao i neveseli, ozbiljni, patetični književni prosede. Razlika je jedino u tome što je prvi pomenuti pristup nekonvencionalniji, zabavniji i prijemčiviji - iako ne i lakši! Kao i u tome što je oficijelna srpska kritika oduvek radije prihvatala onaj drugi..."

Knjigom eseja i ogleda iz istorije književnosti Epilog završili ste petoknjižje DAMJANOV: srpska književnost iskosa. Pisali ste o književno-kulturnim polarizacijama, pravim malim estetsko-ideološkim ratovima u istoriji naše kulture. (Nemanjićko doba, delatnost Dositeja Obradovića, Vukova reforma, u 20. veku tradicionalisti i postmodernisti). Da li smo izvukli neke pouke iz njih, ili nastavljamo da "ratujemo" i je li to dobro/loše za književnost?

- Rekao bih da u srpskoj kulturi gotovo svaka generacija iznova vodi slične književne bitke, što znači da i nismo izvukli pouke na kakve aludirate. Međutim, mi Srbi i inače teško ili nerado (?) izvlačimo pouke iz sopstvene istorije iako se njome s pravom ponosimo! Ne znam da li je to dobro ili loše za nas i našu književno-kulturnu stvarnost, ali ne verujem da ćemo ovakvu svoju specifičnost ikada napustiti i prevashodno se okrenuti najkvalitetnijim, najproduktivnijim potencijalima sopstvene epohe kao onome što nas suštinski definiše pred nama samima (ali i pred licem sveta). Tj. sumnjam - a voleo bih da grešim! - kako ćemo konačno razumeti šta nam je istinski zalog neke manje paradoksalne budućnosti...

Kojim knjigama se vraćate kao čitalac i zašto baš tim knjigama?

- Pošto se moje književno putešestvije nakon četiri decenije okončava, više se okrećem filmu, istoriji civilizacije i antropologiji nego beletristici. To su nekada bile moje tajne i paralelne ljubavi, dok je Književnost egzistirala kao neprikosnovena-bez premca: sada je Ona "mrtva draga" a moje bivše "ljubavnice" preuzele su njen tron donoseći mi drukačiji Smisao, drugačiju radost, drugačije užitke... Mada je za mene najveće i najautentičnije kreativno ispunjenje življenje samog Života: punim plućima, od vrha do dna, u svakoj sitnici ŽIVO...

Kako ćete pozdraviti svoje studente kada ih posle dva meseca ponovo uživo vidite?

- Kao i obično, baš zato što smo svi prošli krajnje neobično iskustvo (da ne upotrebim težu reč?!) u proteklom periodu. Nastojaću da nastavimo tamo gde smo stali pre dva meseca, da budemo onakvi kakvi smo bili i da bez straha pođemo dalje u najboljem značenju ovih reči. Čak i ako to bude sizifovski trud, ne vidim kako drugačije jer tako činim i u svom ličnom, privatnom svetu...

Često putujete u inostranstvo i kao gostujući predavač na različitim univerzitetima i kao turista. Još neko vreme nećemo moći normalno da putujemo. Kako ćete to podneti?

- Već sad teško (čak poludepresivno!) podnosim i samu pomisao na to...Putovanja su jedna od mojih najvećih strasti...Ne bih voleo da u budućnosti hedonistička putovanja postanu samo sećanje čovečanstva na neka bolja vremena, odnosno da se - kao u minulim epohama - dešavaju retko i retkima ili kada se iz raznih razloga baš mora (a u ovakvim slučajevima hedonizma nije ni bilo!)...