„Kultura Srba u Hrvatskoj“, RTS-ov dokumentarni serijal od 16. septembra na Prvom programu

Ideja o projektu Kultura Srba u Hrvatskoj nastala je pre nekoliko godina, dugo i istrajno se radilo na njemu i napokon je spreman za gledaoce. Dokumentarni serijal koji počiva na kulturi Srba u Hrvatskoj, narodu koji i danas ostavlja dubok trag na mapi kulture Evrope ima 16 epizoda. 

„Uvek bila ponosna na svoje poreko, ali nakon rada na nečem ovakvom, a radila sam šest epizoda od ukupno 16, izašla sam toliko bogatija i to je, na neki način, bio dug svim našim precima – da ispričamo njihove priče, kako su se naseljavali tamo, šta su sve ostavili, koje crkve i manastire i ko je sve potekao iz tog kraja, jer taj spisak je jako dugačak“, navodi članica autorskog tima serijala, scenaristkinja, dramaturškinja, urednica u RTS-u i, što je za ovu priču najvažnije, Ličanka Nataša Drakulić.

Kako Drakulićeva ističe, nije Lika samo Tesla, već i porodica Medaković koja je ostavila trag u duhovnom životu ne samo u Srba u Zagrebu, nego i u Crnoj Gori.

„Na kraju krajeva, danas Beograd ne bi imao naselje Medaković, ne bi se tako zvalo, da nije bilo Milorada Medakovića“, navodi Nataša Drakulić.

Prema njenim rečima, svi autori trudili su se ponaosob da ispričaju priče o ljudima koji su tamo potekli, o toj religiji koja je uspevala da se sačuva bez obzira na unijaćanje, komunističko vreme.

Manastiri i crkve su rušeni, spaljivani do te mere da danas imamo manastir u kome nema nikoga, kao i jedan koji će se možda srušiti.

„Toliko je toga i toliko je to isprepleteno da je za mene bilo i lično i korisno kroz upoznavanje domaćih prostora Like, Korduna i Banije, kao i Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Takođe, otkrivanje rodne kuće Milutina Milankovića, braće Kašanin iz Belog Manistira, svega što je uspon srpske građanske klase uspeo da odškoluje. I naravno, da nije bilo savremenika Vuka Stefanovića Karadžića, on nikada ne bi napravio reformu ćirilice“, objašnjava autorka serijala.

Autori su vrsni domaći umetnici Dalmatinci, Slavonci, Zagrebčani, Ličani. Govorili su o srpskom Dubrovniku, o manastiru Krka, o biblioteci u Pakracu.

„Imamo jednog velikog Botu Miljkovića koji, eto, verovali li ne, nije Purger nego je poreklom iz Slavonije, on je posebno se potrudio kod tih epizoda. Vladimir Trbašević koji je bio vezan za Dubrovnik svojim odgojem, kojom je pomagala Tamara Baračkov, zatim Đorđe Matić iz Zagreba koji nam priča upravo o tom srpskom Zagrebu sa fondom Privrednik, Srpskom privrednom bankom koja je podržavala, porodici Medaković čija palata stoji i dan-danas. Mi smo svi imali želju da to napravimo što bolje, jer nas je poreklo na to obavezivalo“, precizirala je Nataša Drakulić.

Serijal Kultura Srba u Hrvatskoj provodi publiku kroz kulturnu baštinu i istoriju Like, Banije, Korduna. Emitovanje počinje 16. septembra na Prvom programu RTS-a.