Šaban Bajramović kao Odisej slobode i inspiracija filma koji osvaja međunarodne nagrade

Jedan od najvećih pevača Srbije u školu praktično nije ni išao, te je svoje muzičko obrazovanje stekao i izgradio na ulici. Imao je devetnaest godina kada je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, da bi kao dezerter bio osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.

Kada je na Vojnom sudu izjavio da niko ne može da ga osudi onoliko koliko on može da izdrži, kazna mu je bila povećana na pet i po godina.

Upravo je tokom služenja kazne pokrenuo zatvorski orkestar. Svirali su džez, španske i meksičke melodije.

Šaban Bajramović rođen je 1936. godine. Prvu ploču objavio je sa 28. Komponovao je više od 700 pesama, snimio 20 albuma i 50 singlova.

Iako ga „velika scena” nije privlačila, pa bi često, umesto u velikim dvoranama, svirao za bakšiš u kafanama, svetska scena ga nije zaobišla.

Ovog leta, u junu, otvorena je izložba, Bajramoviću posvećena, u Muzeju džeza u Nju Orleansu Od siromaha do kralja romske muzike.

Tako se Šaban Bajramović našao u društvu Luja Amstronga, Reja Čarlsa, Džejmsa Brauna.

Spojio je različite uticaje, uključujći i džez, u muziku koja ga je učinila legendom i postala popularna, ne samo u Jugoslaviji već i u svetu.

Na poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde proglašen za kralja romske muzike.

Pevao je i glumio u filmovima Emira Kusturice, a postao je svetski poznat kad je u Holandiji izdat njegov album Džipsi ledžend.

Preminuo je 2008. godine, a u njegovom rodnom gradu, Nišu, dve godine kasnije podignut mu je spomenik.

Publika diše sa filmom o Bajramoviću

Film Šaban Bajramović – moje putovanje dobio je za sada dve nagrade, jednu na festivalu u SAD, drugu na festivalu u Indiji. U internacionalni život, film je krenuo posle niške premijere.

„Bio sam na premijeri na Nišvil Džez-festivalu, bilo je preko hiljadu ljudi, i poblika zaita diše sa filmom. Film je ispričan saa dostojanstvom i sa poštovanjem prema Šabanu Bajramoviću, koje on zaslužuje kao veliki stvaralac i umetnik, i neko ko je ostavio iza sebe toliki broj dela koja se pevaju svuda u svetu. Njegova muzika, iako mnogi ne razumeju reči, se peva i sluša, i prepoznatljiva je, i u zemljama, ne samo u regionu, već svuda u svetu“, rekao je za Beogradsku hroniku reditelj filma Željko Mirković.

Projekat je rađen u saradnji sa Nišvil Džez-festivalom, Filmskim centrom Srbije i Fondom za otvoreno društvo Zapadni Balkan.

„Tokom desetogodišnjeg snimanja, praćena je sudbina statue Šabana Bajramovića, koja putuje širom sveta, koja je gran-pri festivala, i koja je dodeljena mnogim velikim umetnicima iz različitih zemalja sveta. Čekao se momenat da Šaban uđe u postavku Nju Orleans Džez muzeja, to se dogodilo u junu 2023, i to su bili poslednji kadrovi koji su snimljeni“, dodao je reditelj.

Priču kroz koju nas film vodi, opisuje kao putovanje Odiseja slobode, odnosno o Šabanu, koji potiče iz siromašne romske mahale, putuje po svetu, a na kraju se nađe u jednom od najvećih muzeja džeza na svetu.

Bajramović je nesumljivo simbol, ne samo romske muzike, već i specifičnog načina života i stvaranja. Sagovornici u filmu su iz raznih uglova, priča, rođaci, prijatelji, kolege, oni na koje je ostavio uticaj, a takvih je mnogo jer Bajramović je bio više nego slojevita ličnost.