Odbrojavanje do prve epizode „Sablje", sa kojim izazovima su se susretali kreatori političkog trilera

Serija Sablja je pored beogradske premijere imala projekcije i na Sarajevo film festivalu, na festivalu u Leskovcu a serija je dobila i poziv da učestvuje na Kanskom festivalu, gde je osvojila prestižnu nagradu za najbolju glumačku interpretaciju čitavog ansambla. U Brnu, na jednom od najznačajnijih festivala u Evropi "Serial killer", osvojila je glavnu nagradu.

Serija je nedavno predstavljena i na festivalu srpskog filma Orfelin u Vašingtonu, a pred njom je još (u novembru) i Talinn Black Nights u Estoniji.

Kreatori serije Vladimir Tagić i Goran Stanković, televizijskoj publici već dobro poznati po seriji Jutro će promeniti sve, kažu da su se potrudili da daju presek društveno-političke situacije u zemlji od devedesetih do dvehiljaditih godina, držeći se faktografije, ali uz umetničku slobodu.

Glavni likovi su izmišljeni, ali iz epizode u epizodu nailazimo na brojne ličnosti iz naše skorašnje istorije.

Oprez u interpretaciji činjenica iz prošlosti

Autor i reditelj Vladimir Tagić je koscenarista serije sa Goranom Stankovićem (kreator i reditelj četiri epizode), Dejanom Prćićem, Marjanom Alčevskim i Majom Pelević.

Govoreći o umetničkoj interpretaciji istorijskih događaja gde su u centru radnje fiktivni likovi, Tagić je rekao da se na seriji radilo vrlo oprezno.

„Nije baš u pitanju bilo kakva serija. Ne možete baš da se ponašate prema našoj istoriji na način na koji biste se ponašali prema nekom sadržaju koji ste potpuno vi kreirali ili izmislili. Znači, ne možete da budete baš ni potpuno slobodni”, kaže Tagić, i dodaje da je potrebna određena vrsta odgovornosti prema temi kojim se bavite.

„Tako da smo mi pokušavali da neka vrsta naše nadogradnje, naše promene i onoga što mi u seriji menjamo, menjamo isključivo i samo da bi smo neke događaje uspeli da sažmemo, da ih dramski jasnije obuhvatimo, jer je život kao takav previše kompleksan, da bi mogao da se obuhvati u celoj svojoj višeslojnosti i svim mogućim nivoima”, izjavio je Tagić u Jutarnjem programu.

Dodao je da je bilo potrebno neke stvari „ipak malo svesti“: „Mi smo te naše fiktivne, to naše troje glavnih junaka, zapravo napravili kombinujući i bivajući inspirisani stvarima i likovima, koje smo onda spajali sa dva, tri neka stvarna lika koja znamo. Spojimo ih u jedan, da bi nam tako bilo prosto čistije i jednostavnije da se u tom svetu kreće”.

Dostupnost materijala za istraživanje i emocije

Kreator Sablje je komentarisao i to, koliko je bilo teško ograničiti se na osam epizoda, i da li ostalo još nešto što je želeo da uvrsti u priču o atentatu na premijera, ali je zbog trajanja serije od toga moralo da se odustane.

„Mislim da je osam epizoda bila taman mera za nas. Mi smo imali tu slobodu da, ako želimo, napravimo i više. Ali mi nismo želeli. Mi smo mislili da je to taman. A uvek imate osećaj da vam nešto izmiče. Koliko god, šta god da napravite, uvek imate osećaj da je možda nešto moglo da bude još bolje. Tako da uvek imate taj osećaj. To nema veze sa trajanjem”, objasnio je.

Sa jedne strane, materijali i podaci su dostupni i mnogo ih je, ali sa druge strane u pitanju je događaj koji je još uvek svež u svesti ljudi, i realno je da može da izazove reakcije i emocije na različitim stranama. Tagić je govorio i o uticaju te relativno kratke vremenske distance u radu na seriji.

„Olakšavajuća je okolnost u smislu da vam je veliki broj stvari dostupan, u smislu nekakvih dokumentarnih filmova, emisija, dokumenata različite vrste... Dostupni su vam zato što je to skorašnja istorija. Znači, imate dokument o svemu tome, imate fotografije ulica, izgled kostima... Znate kako da dočarate to vreme, vi ga se, na kraju krajeva sećate, što je isto jako važno da imate sećanje o tom vremenu jer imate svoj doživljaj“, kaže Tagić.

Ističe ipak, da je otežavajuća okolnost mnogo veća odgovornost prema tom vremenu, jer je među ljudima koji će gledati seriju, veliki broj onih koji su  savremenici tog čoveka i tog vremena: „Oni prosto imaju svoj stav. Vrlo čvrst, vrlo jasan stav o tom vremenu i tim događajima. U tom smislu je pred vama težak zadatak, da na neki način njih, uslovno rečeno, zadovoljite“.

Zašto su podmlađivali Miloša Timotijevića

Miloš Timotijević u Sablji igra Mileta Lukovića Kuma, jednog od vođa ozloglašenog zemunskog klana. Glumac pamti dobro događaje prikazane u seriji, a govorio je tome kako je gradio ovaj lik. Kaže da je, saznavši da lik ima 34 godine, a on pre snimanja, 47, ili 48, pitao Gorana Stankovića o toj razlici, i daje kao odgovor dobio informaciju da su pravi likovi izgledali malo starije, a da će njega malo podmladiti.

„Ja sam pročitao biografiju, našao sam nešto što Miletu Lukoviću pripada, nema mnogo video zapisa o njemu, nekih par snimak na Jutjubu i tako neke stvari, međutim, sećam se da sam našao neku fotografiju njegovog osmeha. I baš sam hteo namerno iz kontre da taj negde osmeh, pronađem njegov, i sve ostalo što bi mi vlada ili Goran, gde bi me usmeravali, ja sam tuda putovao i naravno ostavljajući se na mog dragu kolegu Bokija Navlica, koji je igrao Dušana Spasojevića, jer to je negde bio moj ključ, ta neka simbioza i ta neka sinergija koju smo nas dvoje stvarali, to je ono što bi bilo ključno za moj lik”, ispričao je Timotijević.

„Shvatio sam da nećemo imati nikakav problem, a onda tek za vreme za snimanja, nekako sam uživao dok smo radili, i video sam da apsolutno su spremni, da znaju šta rade, znaju šta traže od nas, i na kraju kada sam pogledao te dve prve dve epizode, mislim da nikad u životu nisam bio zadovoljniji nečim što sam video”, dodao je glumac.

Fotografije nastale posle smrti Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića obišle su ceo svet.

Snimanje mučnih scena na snegu, pa povratak u realnost

Timotijević je preneo utiske sa snimanja scene njihovog hapšenja i ubistva. Iako je bio april, padao je sneg, što mu, dodaje, nije bilo lako, jer je ležao na travi, a kako kaže, „prezire hladnoću“.

„Dolazimo to jutro na set i veje sneg. Trava već lišće ozelenilo, trava već krenula, međutim, na kraju smo nas dvojica ležali. Nikad neću zaboraviti kad sam u jednom trenutku otvorio oči i gledam onako, ležim, oni me... kostim šminka rade svoje korekcije i pogledam, a Bokiju se podvukla majica i golo leži, golo telo mu leži na zemlji. Meni je tad bilo, samo gledajući njega, bilo hladno”, ispričao je glumac.

Kaže da ovakve uloge koje podrazmevaju teške i mučne scene, u suštini ne otežavaju glumcu povratak u svakodnevicu.

„Uloga je vrlo kompresovana je bila s te strane po broju snimajućih dana. Mi smo imali šest ili osam snimajućih dana, ako se ne varam... Ali nije teško izaći. Ja sam vrlo brzo nekako zaboravio pošto sam išao dalje, snimao sam dalje. Tako da uvek govorim da se najbolje izlazi iz lika tako što prelazite u neku drugu priču i radite nešto do novo”, objasnio je Timotijević.

Nagrada u Kanu kao priznanje kompletnoj ekipi

To koliko je ekipa uspešno ulazila u likove i iznala seriju, najbolje svedoči nagrada u Kanu. Tagić naglašava da je okupljen tim fantastičnih autora i glumaca koji su osetili priliku da daju svoj maksimum, i dodao da su i direktor fotografije, scenografkinja, kostimografkinja, šminkerka... radili na projektu veoma posvećeno.

„Ja mislim da je to razlog zašto smo mi tu nagradu u Kanu dobili, jer se oseća, iz tog platna se oseća jedna neverovatna energija i potreba tog kolektiva da da sve što ima, da bi napravio nešto što će da prevaziđe ovaj sad trenutak”, objasnio je kreator serije Sablja, Vladimir Tagić.