Zašto je potrebno toliko vremena da se pronađe sledeći Džejms Bond
Tri godine otkako je film „Nema vremena za umiranje“ okončao eru Danijela Krejga, još uvek nema naznaka sledećeg filma o agentu 007. Najranije krajem 2026. Možda 2027. Možda čak 2028. godine.
Navedeni datumi predstavljaju samo pretpostavke britanske filmske industrije što se tiče toga kada ćemo zaista videti sledeću avanturu Džejmsa Bonda.
Nema scenarija, nema naslova, čak ni reditelja – mada je novinaru Telegrafa rečeno da je vrlo uzak krug kandidata pozvan u štab „Eon prodakšna“ na „prvu rundu brzih sastanaka“. Nije izabrano mesto radnje, izvorni materijal iz romana Ijana Fleminga ili negde drugde. Očigledno je da nema ni autora i pevača naslovne teme, mada to nije omelo kladioničare da odrede kvote: 10/3 za Dua Lipu ili Lejdi Gagu; 5/1 za Lanu Del Rej ili ovogodišnju dobitnicu nagrade Brit, Reju.
Najvažnije od svega – uprkos redovnim tvrdnjama o suprotnom – sam 007 tek treba da bude regrutovan. Ako Blofeld udari u naredna 24 meseca, u suštini smo osuđeni na propast.
Da li treba da budemo zabrinuti?
„Ne preterano“, kaže profesor Džejms Čepmen sa Univerziteta u Lesteru i autor knjige Licenca za uzbuđenje: kulturna istorija filmova o Džejmsu Bondu. Ako se 2027. pokaže tačnom, Bond 26 će stići otprilike šest godina nakon Krejgove eksplozivne smrti 2021. I, kako ističe Čepmen, serija je i ranije napravila sličnu pauzu.
Razlika između Dozvole za ubijanje iz 1989, poslednjeg filma Timotija Daltona, i Zlatnog oka iz 1995, prvog sa Pirsom Brosnanom u glavnoj ulozi, iznosila je šest godina, četiri meseca i 14 dana – iz onoga što Čepmen opisuje kao „sve vrste složenih i brojnih razloga”.
„Metro-Goldvin-Majer“, Bondov matični studio, prošao je kroz otkupe i bankrot. Odgovor na sumorni drugi Daltonov film bio je mlak – i dalje je najmanje uspešan u smislu zarade na blagajnama i profitne marže, prilagođene inflaciji – i izašao je istog leta kao Indijana Džons i Poslednji krstaški rat, a i Betmen Tima Bartona mu je prilično odmogao. Albert „Kabi“ Brokoli, vodeći producent franšize još od vremena Šona Konerija, takođe je napunio 80 godina i bio je narušenog zdravlja.
Kreativno, korporativno i lično, sve je bilo u vazduhu – što nije tako daleko od Bondovog trenutnog položaja. Jedva šest meseci nakon objavljivanja Krejgove labudove pesme iz 2021, Nema vremena za umiranje, MGM je ponovo otkupljen: ovog puta od strane „Amazona“, sa kojim će „Eon“ morati da se dogovara o budućnosti franšize.
Da li bi tehnološki titan mogao da transformiše svoju akviziciju u megabudžetnu striming seriju, kao što je to uradio sa Gospodarom prstenova nakon sticanja prava od Tolkinovog imanja? Ne zvuči kao potez koji bi se dopao Barbari Brokoli – Kabijevoj ćerki ko-šefici „Eona“ (kojim rukovodi sa svojim polubratom Majklom G Vilsonom) i veoma teatralno nastrojenoj čuvarki plamena 007.
Ali kada je u pitanju postavljanje Bondovog novog kreativnog pravca – ona je o sledećem filmu govorila kao o „potpunoj invenciji“ – čini se da ne žuri. Trenutno je zauzeta Krejgovim dugoročnim projektom: filmskom adaptacijom Otela, smeštenog u bazi američke vojske u Iraku.
Rečeno je da je Krejg potpomagao niz kulturnih fondova u Zalivskoj državi, uključujući i onaj kojim upravlja filmski institut Doha u Kataru. Uzimajući u obzir kontinuirano osvajanje meke moći u svetu filma, takođe je moguće da bi prva misija Krejgovog naslednika kao Bonda mogla da ga odvede tamo, tako da se može diviti glamuroznoj hipermodernosti one države koja finansijski najviše doprinese. (U jednoj hakovanom mejlu iz 2014. otkriveno je da je „Soni“ tokom snimanja nastavka Spektra sličan dogovor postigao sa meksičkom vladom, koja je kompaniji platila između 14 i 20 miliona dolara za povoljan prikaz zemlje u filmu.)
Nema scenarija, ni reditelja
Ne postoji ni scenario – mada je novinar Telegrafa od jednog agenta saznao da za jednog od klijenata koje zastupa kruže glasine da ih je „Eon“ tajno unajmio da sastave sinopsis.
„Ovaj rani deo procesa obično se mora odvijati određenim redosledom“, objašnjava Kalvin Dajson, vodeći kreator sadržaja o Bondu čiji su video snimci prikupili više od 21,5 miliona pregleda na Jutjubu. „Kada je Kazino Rojal bio u razvoju, 'Eon' je odabrao Martina Kembela da režira pre nego što je izabrao Danijela Krejga, jer je Kembel s pravom želeo da bude deo tog procesa.“
Kembel je takođe dao da Pol Hagis preradi originalni scenario, koji su veterani Bonda Nil Pervis i Robert Vejd napisali imajući na umu Krejgovog prethodnika Brosnana. Tako da će reditelj, a ne glumačka zvezda, skoro sigurno biti prvi blok koji će pasti na svoje mesto.
Ali ko?
Mnogi žude za Kristoferom Nolanom, ali „Eon“ skoro sigurno traži drugog Kembela: siguran i iskusan par ruku bez karakterističnog ličnog stila koji bi narušio Bonda.
Teoretski bi se mogli ponovo odlučiti za Kembela, ali drugo ime za koje se smatra da je na „Eonovom“ radaru je Nemac Edvard Berger, čija je reputacija porasla prošle godine sa adaptacijom Na zapadu ništa novo, nagrađenog Oskarom i nagradom Bafta.
Ko će biti novi Bond
Ipak, još pre nego što se Krejgov mandat kao Bonda završio, najviše se licitiralo o tome ko će biti novi agent 007. Do sada, najviše pažnje je privukao Aron Tejlor Džonson za koga je tabloid San izvestio da mu je „zvanično ponuđena uloga“ u martu ove godine.
Čepmen ovu priču opisuje kao „glasinu, ali možda i zvaničnu glasinu – testiranje publike od strane 'Eona', samo da bi videli kakva će biti reakcija javnosti“. Cinik bi mogao primetiti da bi proglašavanje verovatnog Bonda bio zgodan PR za glumca koji baš i nema uloga za ponos.
Osim toga, „Jedna od najuzbudljivijih stvari u vezi sa kastingom Danijela Krejga je koliko je to bilo neočekivano“, primećuje Dajson. „Klajv Oven je bilo ime koje se stalno pojavljivalo u tabloidima u to vreme, tako da je moguće da će sledeći Bond biti neko ko se trenutno uopšte ne pominje.“
Nivo slave takođe mora biti ispravan. „Mora da bude poznat, ali da je na pragu nečeg većeg“, kaže Čepmen. „Često se kaže da je Koneri bio nepoznat, ali u stvari je već bio aktivan na televiziji i igrao je sporedne uloge u filmovima kasnih pedesetih i ranih šezdesetih. Rodžer Mur je bio bliži zvezdi, ali prevashodno na televiziji, u serijama kao što su Ajvanho, The Persuaders! i Svetac.”
Ko danas odgovara Bond profilu? Takođe, kako Čepmen ističe, upadljivo mlad Bond je bio nešto na šta je franšiza tradicionalno gledala sa sumnjom.
„Otprilike u vreme snimanja nastavka Samo za tvoje oči, kada je 'Eon' razmišljao da predstavi Bonda kao mladića u njegovoj prvoj avanturi.“ Ali Kabi Brokoli je intervenisao: „Mislio je da publika želi da vidi Bonda kao sposobnog i etabliranog agenta, a ne da pravi mladalačke greške. I tek deceniju nakon Brokolijeve smrti usudili su se da nam daju Bonda koji je pogrešio u Kazino Rojalu."
Džejms Bond kao britanski brend
„Eon“ je tek 1999. stekao prava na Flemingov Kazino Rojal. (MGM je izvršio zamenu sa Sonijem za Spajdermena.) To je ironično učinilo prvi roman o Bondu poslednjim filmskim nastavkom.
Mnogi tvrdokorni obožavaoci dela Ijana Fleminga verovatno bi najviše voleli da se uradi rimejk svih romana po redosledu nastanka.
Ali postoji kvaka.
„Veze sa brendovima“, napominje Dajson. „Restartovanje iz pedesetih definitivno bi dalo seriji dobar prelaz. Ali mnogi povezani brendovi – automobili, satovi, odeća – morali bi da budu veoma retro u pogledu plasmana proizvoda."
U 1997. Sutra ne umire nikad i od Kazino Rojala do Spektre, Bond je koristio seriju Soni Erison i Soni Ekspirija mobilnih telefona. (U nekom trenutku pre Nema vremena za umiranje, on je očigledno prešao na Nokiju.) A za studio koji naplaćuje 3,3 miliona funti za Bonda da jednostavno drži Ekspirija telefon u Skajfolu, može biti vrlo korisno da najugledniji špijun podržava određene proizvode i povećava budžet.
Pomerite se previše unazad u vremenu i taj tok prihoda će nestati.
Nijedna druga filmska franšiza ne bi izazvala ovakvu vrstu detaljnog nagađanja. Ali gde je Bond bio i gde ide važnije je od Marvela ili Ratova zvezda.
„Pre svega, Bond je jedini filmski serijal koji opstaje tokom polovine vremena postojanja bioskopa kao masovnog medija za zabavu“, kaže Čepmen. „Ali kao kulturna ličnost, on je takođe neraskidivo vezan za brend Britanije, odražavajući sliku nacije o sebi.“
„Bond je proizvod neoelizabetanske ere – dakle kraja Imperije, ali i dalje sa osećajem raskoši i patriotizma“, naglašava Čepmen. „Ali on sada mora da se prilagodi novom dobu – novom kralju i novom nacionalnom pogledu koji to podrazumeva. Nadam se da će se sledeći film baviti tim."
Naravno, kao što odjavna špica uvek obećava, Džejms Bond će se vratiti. Ali još mnogo toga treba da se dogodi pre nego što bude mogao.
Коментари