Gari Oldman ekskluzivno za RTS: U mom životu su vladali haos i tama

Jedan je od najboljih glumaca današnjice sa neverovatnom moći transformacije – od grofa Drakule do Sirijusa Bleka. Od Sida Višesa basiste „Seks pistolsa“, Kenedijevog atentatora Lija Osvalda, Ludviga Van Betovena do Vinstona Čerčila koji mu je doneo oskara.

Gari Oldman ih je bravurozno oživeo na filmu, baš kao i Čehova američkih predgrađa, pisca Džona Čivera u Sorentinovoj senzualnoj odi lepote rodnog Napulja – Partenope koja je u Kanu doživela desetominutne ovacije.

Spomenuli ste da ste instinktivno prihvatili lik Džona Čivera kad vam je Paolo Sorentino ponudio ulogu. Koji aspekti piščevog karaktera su vas podsetili na vaša iskustva?

– Kad sam, pre mnogo godina, pio, nije tajna da sam lečeni alkoholičar, shvatio sam zašto je i on pio. Mržnja prema sebi, kritičar koji mu je uvek na ramenu, stid, krivica – sve to što nosiš i lečiš alkoholom, sve sam to prepoznao, s obzirom na tamu i haos kakav je bio moj privatni život.

Rekao mi je da želi da glumim tužnog, melanholičnog pesnika, jednog pijanca. Njegov lik u filmu nije biografski u tom smislu, to je velika epska, poetska, romatična vizija Čivera, to je Paolov pisac – Džon Čiver, a ne stvarni Čiver.

Sorentino vas je opisao kao jednog od pet najvećih glumaca na svetu. Na koji način ste izneli svoju umetničku viziju poznatog pisca?

– Razmenili smo nekoliko mejlova, naučio sam ulogu, radio na njoj u svojoj kuhinji. Predstavio sam Sorentinu to što sam uradio, dopalo mu se i onda je on to malo prilagodio, kao odelo, da njemu bude potaman, da nam obojici bude udobno, i počeli smo da radimo. Kada reditelj angažuje glumca i vidi ga u ulozi, glumac radi svoj posao. Bitno je biti spreman.

Kad se osvrnete na bogatu karijeru, koliko se vaš pristup glumi menjao tokom godina, posebno u biografskim ulogama poput ove?

– Uvek sam pokušavao da nađem istinu. Nešto što iskupljuje lik, neku vezu kako bih mogao da utemeljim svoje izvođenje lika. Sve o čemu smo pričali, o piću, to mi je osnova. A onda kroz tehniku i iskustvo mogu da izgovaram reči koje izgovara moj lik sa verom da će to ispasti dobro.

I dok Oldmaov najnoviji film Partenope ne stigne u srpske bioskope, gledamo ga u Sporim konjima, izvrsnoj britanskoj špijunskoj triler seriji, žanru koji mu i te kako leži. A to je dokazao u adaptaciji hladnoratovskog Le Kareovog romana, kao napeti, zamišljeni špijun veteran – Džordž Smajli.