Đorđe Jović, pobednik kviza „Potera“, zaista postao heroj radničke klase
Knjižar iz Zrenjanina, čovek koji je oduševio gledaoce, Jovana Memedovića, pa čak i tragača Milana Bukvića, koji mu je na samom kraju napete borbe čestitao na pobedi, na pitanje voditelja kviza „Potera“, da li će postati heroj Zrenjanina, Đorđe Jović je uz osmeh odgovorio: „Heroj radničke klase“.
Gostujući u Beogradskoj hronici, Đorđe Jović kaže da je u jednom zaista spontanom i radosnom trenutku bio iskren kada je rekao da će postati heroj radničke klase, ali da to ipak nije sasvim slučajno rekao.
„Prvo da se vratim zaista u trenutak kada je to rečeno, a to je samo finale jedne uzbudljive epizode. To je trenutak koji je poneo sve nas koji smo tamo bili prisutni, jer sam imao osjećaj da je svima stalo da napravimo što bolju emisiju. Tako da kada se to završilo, Jovan, gospodin Memedović, voditelj, u nameri da mi oda jednu posebnu pažnju, rekao je ‘pa, vi ste heroj Zrenjanina’. I sad, ta reč heroj je za mene bila neočekivana, kako reči imaju i svoje značenje i ozbiljnosti, svoje posledice, učinilo mi se da je prejaka. I zato sam se nasmejao i rekao ‘heroj radničke klase’“, objašnjava pobednik „Potere“.
Smatra da to što je pobedio u jednom televizijskom kvizu nije neki herojski čin. Ali da svi radni ljudi, ne samo ljudi iz teške industrije, već i ljudi koji rade u trgovini, nastavnici, ljudi koji snimaju emisije… sve su to radnici koji rade vrlo vredno, koji rade savesno, koji rade dugo, ali koji u većoj ili manjoj meri ipak ne uživaju plodove svoga rada.
„Iako je tako, oni ne odustaju, nastavljaju dalje, bore se za svoje porodice, za sopstveno dostojanstvo. E, to je herojstvo. To je herojstvo i zato bih rekao ne heroj radničke klase, već heroji radničke klase“, naglašava Jović.
Sa učešćem u kvizovima počeo je pre dosta vremena, ali nije bio redovan učesnik i dosta godina je pauzirao okupiran nekim drugim obavezama.
„Baš to vreme koje je prošlo zapravo je bilo motiv da vidim koliko sam ja danas u toj disciplini, koja je plemenita disciplina nadmetanja u znanju, kao što je kviz, da vidim gde se ja tu sada nalazim. Tako da je prevladao uvek taj takmičarski motiv, i on je tu najvažniji. Ja mislim da kod svih učesnika, bilo da se nalaze na strani učesnika ili da su to tragači, najvažnije je zapravo to nadmetanje“, dodaje gost Beogradske hronike.
Međutim, kada se ovakav poduhvat ovako srećno i uspešno završi, prolaskom vremena zadovoljstvo polako čili, ali ostaje jedno zadovoljstvo druge vrste i drugog kvaliteta, napominje Đorđe, a to je zadovoljstvo kada vidite da je to „u sredini u kojoj živite i sa ljudima sa kojima živite, proizvelo nešto kod njih.“
„I ljudi upravo tako kažu da sam ih učinio ponosnim“, naglašava Đorđe Jović.
Коментари