Scenaristi filma „Trag divljači“ osvojili prvu nagradu na Festivalu filmskog scenarija

Festivalski žiri u sastavu Nataša Drakulić, Saša Radojević i prošlogodišnji pobednih Festivala, Srđan Dragojević, drugu nagradu je dodelio scenariju Dušana Zorića i Matije Gluščevića za film Da li ste videli ovu ženu?, dok je treća nagrada pripala scenariju za film Sveta Petka – krst u pustinji.

Žiri novinara i filmskih kritičara nagradu „Slavko Lazarević” za najbolji scenario dodelio je Rok Radiši za film Momak i devojke.

Nagrada „Marko Živić“ za najboljeg mladog glumca prupala je Stefanu Jevtoviću za ulogu u filmu Ko živ, ko mrtav. Žiri manjinske koorodukcije Pjeru Žalici za scenario filma Praznik rada.

Nagrada „Zlatno pero Gordana Mihića“ za izuzetan doprinos scenariju u nacionalnoj kinematografiji dodeljena je Đorđu Milosavljeviću, dok je repliku rimskog novčića sa likom cara Konstantina, žiri grada domaćina dodelio Ivanu Bosiljčiću.

Nataša Drakulić, predsednica ovogodišnjeg žirija na 47. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji napominje da je žiri pre svega pročitao scenarija svih 15 filmova koji su ušli u konkurenciju.

– Jer je ovaj festival posvećen isključivo scenarijima. On je prvi i jedini takav festival u regionu. Drago mi je što sam deo žirija, iako sam izabrana kao predsednica žirija zbog svoje ženske uloge. Ono što je najvažnije za nas je da vrednujemo scenarije kao literarna dela, kao što smo imali priliku da čujemo na nedavno održanom simpozijumu posvećenom Gordanu Mihiću, koji je dobitnik iste nagrade - Zlatno pero.

Scenariji moraju biti tretirani kao književna dela, i to je nešto na čemu svi u našoj industriji moramo da radimo. Što se tiče kvaliteta ovogodišnjih filmova, moram priznati da sam veoma zadovoljna. Posebno me raduje što smo videli mnogo debitanata, mladih ljudi čiji su ovi filmovi njihov prvi korak ka budućnosti scenarista i reditelja.

Scenaristička i rediteljska umetnost su neraskidivo povezane i verujem da će budućnost biti svetla. Moram priznati da mi je, posle 20 godina u Vrnjačkoj Banji, gde me je prvi put doveo Srđanko Koljević, koji nažalost preminuo ove godine, sve ovo izazvalo mnoge uspomene. Kada pogledam slike iz tog vremena i uporedim ih sa današnjim trenutkom, kao učesnica ovog letnjeg seminara dramaturgije koji se tradicionalno održava, osećam neku vrstu nostalgije.

Mnogi ljudi su nas napustili, uključujući i Srđana koji je ostavio neizbrisiv trag u Vrnjačkoj Banji, ovom gradu i festivalu. Svi moramo zajedno da se potrudimo da pronađemo najbolji način da njegovo ime nikada ne padne u zaborav. Možda to može biti kroz nagradu ili neku drugu manifestaciju unutar samog festivala, ili kroz seminar ili nešto slično, kako bismo čuvali uspomene na njega i njegovo delo

Vrlo sam srećna pošto sam videla prvi put sada, jer pre 20 godina nije postojala Kuća scenarija u biblioteci, gde je održan isti taj seminar posvećen Gordonu Mihiću. I kad vidite te neke reči koje su tako napisane, koje stoje, iz koje su posle nastale sve te slike, gde su različiti reditelji se inspirisali na potpuno drugačije načine, to je nešto što je savršeno.

Tako da mi je izuzetno drago što sam ovde, uskoro ćemo saopštiti imena pobednika, moram da priznam sa mojim kolegama Sašom Radojevićem i Srđanom Dragovićem rediteljem u žiriju, da nikad nismo lepše nešto radili, da su mišljenja bila poprilično slična, da smo lepo razgovarali o svemu, tako da imamo još novinarski žiri, takođe je doneo svoju odluku i biće nagrada publiki.

Mene nekako ona uvek najviše i zanima, zato što prosto vidite ti ljudi koji su iz večeri u večer punili salu malog bioskopa Vrnjačke banje i na kraju Letnje pozornice i koji su aplaudirali svim učesnicima, oni su nam najvažniji.