Сусрет с коренима – сликарка Милица Живадиновић поново у кући прадеде Боре Станковића

Потомци књижевника Борисава Станковића, бавили су се, или се баве, различитим уметностима. Бора Станковић је имао три кћерке, а једна од праунука је сликарка Милица Живадиновић. Рођена је у Београду, живи на релацији Париз –Србија и ауторка је неколико монографија. Своје уметничке радове представила је и врањској публици.

Поновни сусрет са коренима у некадашњој кући свог прадеде, сада Музеј-кући Боре Станковића. Милица Живадиновић четврти пут борави у Врању, њена доминантна сфера интересовања је орнаментика.

„Управо у овој кући, пре четири године, схватила сам зашто сам се овим истраживањем и бавила, јер сам нашла у овом ћилиму који је изложен у овој кући, шару и ћилим који је потпуно исти као моје слике, које сам стварала без да сам икада овде и била, без да сам видела тај ћилим. Тада сам схватила да је тај архетипски део и генетика уопште нису нешто што треба занемарити, него је нешто што је изузетно јако и што је мене вукло кроз ових 10 година истраживања орнаментике“, објашњава др Милица Живадиновић, сликарка и праунука Боре Станковића.

Као ликовна уметница имала је 20 самосталних изложби у Паризу, Београду, Новом Саду, Пироту и другим градовима Србије. Учествовала је и у 40 колективних изложби широм Европе. Прави и уникатни накит, за осликавање користи традиционалне мотиве Балкана.

„Мене је то највише везало за пиротски ћилим, али је то нешто што се појављује наравно и у Врању, и у другим деловима наше земље, и нешто што мене везује за моје корене. Иако сам путовала по свету и са овим шарама сам пропутовала доста земаља, била на истоку и на западу, свуда сам налазила нешто што је слично, а опет оно нешто што је моје, за мене посебно“, нагласила је Милица Живадиновић.

Са изложбом Путујуће шаре Србије обишла је градове у Србији, Босни и Херцеговини, Француској, Мексику, Кини.

У Галерији Народног музеја у Врању изложене су слике из циклуса Космичка хармонија, Космичко око и Радост наслеђа. Милица Живадиновић ауторка је две монографије посвећене пиротском ћилиму.