Barbi protiv stvarnog sveta, kako je Ken postao žrtveno jagnje

Buđenje ženske energije nasuprot omalovažavanja intelektualno slabijih muškaraca, srž je dugonajavljivane letnje komedije Barbi rediteljke Grete Gervig. 

Da se, pak, muški reditelj poigrao komadom i zamenio rodne uloge Barbi i Kena, odgovor publike bio bi očekivan – reč je duboko uvredljivom i seksističkom filmu.

„Ružičasta groznica“, ipak, trese društvene mreže, a američki kritičari kažu da je reč o najsubverzivnijem blokbasteru 21. veka.

Da li je Barbi, međutim, dvosatna reklama za proizvod, na čiju je promociju inkasirano bezmalo 100 miliona dolara.

Za Barbi, Ken je još jedna „kombinacija“

Margo Robi u ulozi najslavnije lutke živi u Barbilendu, svetu gde su žene, obučene u pastelno roze i šljokičave haljine, visoko na društvenoj lestvici, ravnopravno zastupljene u svim profesijama – od mesta građevinske radnice do predsednice.

Kenu, muškoj lutki, kako i priznaje, sa druge strane, dan jedino ima smisla ako ga Barbi pogleda.

„Ona je sve. On je samo Ken“, slogan plakata za film, najvernije opisuje poziciju muške lutke koju igra Rajan Gosling, u odnosu na sterotipnu zlatnu plavušu.

Gosling u filmu pokušava na sve načine da se izbori za mrvicu pažnje njegove plastične devojke, koja ne želi ni da definiše njihovu holivudsku romansu.

Jedina uloga plavokosog i preplanulog Kena jeste da stoji na plaži sa surferskom daskom, koju ne zna ni da koristi.

Trijumf matrijarhata

Obrt u priči dešava se kada Barbi sa Kenom odlazi u „stvaran svet“, u kojem je sve podređeno muškarcima – žene su izložene nasilju, nema ih na vodećim pozicijama, a mere tela su daleko od „idealnih“ – imaju „čak“ i celulit i ravna stopala.

Ken ubrzo spoznaje da je bio „prevaren“ i pokušava patrijarhat da nametne Barbilendu. Barbike, ipak, udruženim snagama, uspevaju da na dovitljiv način nadmudre Kena i vrate njihov u roze obojeni svet u ravnotežu.

Većina američkih medija oduševljena je zbog pobede feminizma u Barbilendu, ali izostavlja da se potpuno ili delimično guše prava muškaraca. 

Činjenica je da je pobeda nad Kenom u Barbi svetu, zapravo trijumf matrijarhata, a ne feminizma koji bi prema definiciji trebalo da propagira ravnopravnost, a ne rodnu nadmoć.

Ken je, zapravo, žrtveno jagnje koje treba da prikrije istinu o zaradi „Matela“, američke kompanije koja je 1959. godine lansirala kultnu barbiku.

Novčanice utrle put filmu

Barbi je godinama na crnoj listi kupaca širom sveta zbog negativnog uticaja na sliku o telu žena, ali i zbog promocije nedostižnih telesnih proporcija. 

Si-En-En je 2021. godine preneo jedno u nizu naučnih istraživanja časopisa Bodi imidž u kojem se kaže da „neuhranjena“ lutka, kao sociološki faktor, utiče na razvoj poremećaja ishrane kod dece.

Američka kompanija je sa žestokim padom prodaje lutke od 2014. do 2016. godine, pokušavala da ostvari profit sa promenom njenog izgleda, te su se na rafovima našle barbike sa invaliditetom, vitiligom, Daunovim sindromom.

Kompanija je tek 2020. godine od prodaje lutki ostvarila prihod od 1,35 milijardi dolara, što je bio najveći rast prodaje u dve decenije. No, ništa, ipak, nije upalilo tako dobro do filma.

„Matelovo“ isključivo muško rukovodstvo se, takođe, našlo u filmu, bez logične poente, osim ako se prethodno ne pogleda krivulja kompanijske zarade. Rediteljka je, čini se, želela da ismevanjem čelnika „izvadi fleke“, odnosno pad prodaje lutke.

Sada žene bez obzira na godine – bake, tinejdžerke i devojčice – mogu prvi put ponosno da ističu roze odevne komade, makar u bioskopskim salama da bi videle svojevrsni fenomen, možda i čudo, koji slavi njihovo postojanje, podstiče ih da veruju u svoje snove, ali i podseća da je borba za njihovu ravnopravnost sa muškarcima itekako važna.