Kiril Serebrenjikov, ekskluzivno za RTS: Nerazumno je precrtati rusku kulturu

Ruski disident Kiril Serebrenjikov najinteresantniji je autor 75. Kanskog festivala. Nakon tri godine kućnog pritvora zbog navodnih finansijskih malverzacija u pozorištu na čijem je bio čelu, a potom i oslobađajuće presude, početkom godine napustio je Rusiju i preselio se u Berlin.

Njegovi filmovi i ranije su prikazivani u Kanu, a povodom ovogodišnjeg učešća mnogi su osudili prvog čoveka festivala Tjerija Fremoa zašto je uvrstio film koji je finansirala privatna fondacija ruskog oligarha Romana Abramoviča. Fremo je odgovorio da je film snimljen pre početa rata u Ukrajini.

Kako komentarišete aktuelnu situaciju?

-Mislim da se vodi strašan rat u Evropi koji je pogodio sve države, njihovu ekonomiju, sudbinu velikog broja ljudi, izbegli su milioni. To je strašna katastrofa, neverovatno bolna. To je tragedija i ja tim povodom osećam samo bol. I naš film je tragičan, nije ni komedija ni zabava. Ali mislim da i u ovako tragičnim, komplikovanim i katastrofalnim momentima naše zajedničke istorije, govoriti i razmisliti o životu kompozitora Čajkovskog i poslušati njegovu muziku možda bude spas za nekog u ovoj teškoj situaciji.

Kako gledate na sankcije prema ruskim umetnicima, filmskim profesionalcima? 

- Ja sam protiv svih sankcija koje se odnose na kulturu, ne mislim da su ispravne. Znam da je bilo onih koji su rekli da ruske filmove ne treba prikazati u Kanu. Naš film je nezavisna produkcija, nismo dobili novac od države i on neće biti prikazan u Rusiji. Svi mi se jasno deklarišemo protiv rata. Zbog toga neki ne mogu da se vrate u Rusiju. Ali precrtati rusku kulturu, kao što neki sad pokušavaju s muzikom Čajkovskog u Evropi, to je vrlo nerazumno, zato što je svaka kultura, a naročito ruska, usmerena na čoveka i na dokazivanje krhkosti i važnosti ljudskog života. Svaka kultura je anti-ratna. Svaki film ima anti-ratni stav. Baviti se pozorištem i filmom u vreme rata, znači izjašnjavati se protiv uništenja.

Filmove Kirila Serebrenjikova, koga prati reputacija reditelja provokativnih i oštrih dela koja izazivaju negodovanja konzervativaca, gledali smo na domaćim festivalima - od Izdaje preko Mučenika, odnosno Učenika do Petrova u gripu.

I najnovija biografska drama Žena Čajkovskog o ishitrenom, osujećenom braku na papiru praćenog glasinama, slavnog kompozitora sa bivšom studentkinjom, nesrećnom i opsesivnom Antoninom Miliukovom, naći će se pred domaćom publikom.