Filip Đurić: Uzor za ulogu Strahinje mi je bio jedan voditelj

Mladog glumca Filipa Đurića prvi put gledamo kako tumači glavnu ulogu u nekoj televizijskoj seriji. Rođen je 1986. godine u Kragujevcu, a osim u seriji „Grupa“, imamo prilike da ga gledamo i kao glavnog junaka filma „Moj jutarnji smeh“.

U razgovoru za RTS otkriva ko su mu bili uzori za izgradnju lika Strahinje, postoji li nešto dobro kod lika kojeg tumači, ali i kakvu poruku nosi serija „Grupa“. 

Kako ste se kao mlad glumac suočili sa dilemom da li da ulogu Strahinje odigrate što bolje uz rizik da Vas stalno povezuju sa takvim ulogama?

Ima tu toga da se ljudi pribojavaju da će da upadnu neki fah, ali ja mislim da ako ti sam to ne dozvoliš, verujem da nema potrebe da te neko drugi gura u nešto što ti ne želiš. Ova uloga jeste interesantna, jer možeš da pronađeš neki drugi ugao sebe u tome. Možeš da pogledaš sebe u nekom drugom svetlu i da se igraš sa nekim stvarima sa kojima ne možeš ili nećeš u realnom životu. Možeš da sebi da daš oduška u smislu igre.

Kako ste doživeli lik Strahinje kada ste prvi put pročitali scenario?

Nisam voleo, niti i dalje volim, da idem na kastinge, mada mislim da to jeste korisna stvar, ali se ja tu ne osećam dobro i kreativno i ne volim sebe tu da vidim. Tako da nisam siguran da bi nekome bilo interesantno da me vidi na kastingu. Dosta stvari sam odbijao zbog toga što sam nešto drugo radio u tom trenutku, jer više volim da se posvetim jednoj stvari, nego da radim pet stvari u isto vreme i da samo odrađujem posao. Uroš (Tomić, autor i reditelj serije) me je pozvao na kafu, što je meni najviše značilo, da se vidimo, da opušteno popričamo o ulozi i sam taj poziv je meni bio interesantan i odlučio sam da vidim šta može da se iskreira. Na prvom sastanku smo pričali o ulozi, razmenili smo ideje. Ja sam rekao šta bi meni bilo interesantno, on je rekao isto. Nakon toga sam ja poslao svoj snimak, oni su to prihvatili. To je početak, posle smo kreirali tu ulogu i tokom i pre snimanja i uvek je imalo nešto da se doda. Ja najviše volim da sarađujem sa rediteljem kojem mogu da predložim svoje ideje, ali i da postoji neka čvrstina u tekstu, da nisam ja taj koji piše tekst.

Ima li nečeg dobrog kod Strahinje?

Pa ne znam (smeh). Mislim da ima. Svakako, da bih mogao da odigram neku ulogu, ja moram da steknem neku vrstu empatije prema tom čoveku, tako da, na ovaj ili onaj način, on je i dalje čovek, sa nekim ličnim kompleksima i traumama. Na kraju krajeva, svakome to može da se desi, da mu se desi neka stvar koja će mu kasnije promeniti odnos prema ljudima i prema svetu. Taj njegov manjak empatije, kako sam ja to protumačio, proizilazi iz nekog straha i kompleksa. Mogao bih dugo da pričam zašto i kako, ali sam se na neki način povezao sa njim.

Gde ste pronašli uzor i osnovu za izgradnju lika?

To možda i ne bih smeo da pričam, ali uzor sam pronalazio u domaćim javnim ličnostima koje nisu, poput političara, trentuno upadljive i upečatljive. Bio je jedan voditelj koji me je inspirisao. Sve što mogu da vidim, a da ima veze sa emotivnom ili neemotivnom stranom te uloge, to me je najviše inspirisalo, jer sam već odredio u kom pravcu ću ići. Meni inspiraciju za uloge najviše daju stvarni, pravi ljudi.

Kako opravdavate Strahinjine postupke u seriji?

Ja ga sigurno ne opravdavam, ali on opravdava to nekim krajnjim ciljem. Njemu je najbitniji taj cilj i on pokušava do tog cilja beskompromisno da dođe. Verujem da bi to bilo opravdanje iz vizure te uloge. 

Koliko ste se u životu suočavali sa situacijama koje su slične u seriji?

Viđao sam ja dosta toga što se dešava u seriji, pošto sam odrastao u naselju Bubanj u Kragujevcu i tokom devedesetih bilo je obilje toga što se preslikava na ovo sadašnje vreme. Viđao sam i neke drastičnije stvari i neke stvari slične ovima u seriji. Verovatno da to iskustvo ostavlja prostor za neke asocijacije, da se lakše povežeš sa stvarima, ali bilo je toga u prošlosti.

Šta je za Vas poruka serije „Grupa“?

Nikad nisam bio dobar sa tim porukama i pametnim zaključcima. Nadam se da serija, makar približno, opisuje trenutno stanje, pa da će to ljude alarmirati ili inspirisati sa neke stručne strane, u zavisnosti od toga kako gledate na seriju. Ako gledate na seriju kao repliku trenutnog života, onda bi bilo dobro da bude nekog apela i upozorenja, jer se tu svašta dešava i dosta ljudi pogine u toj seriji, što je drastičnije u odnosu na druge serije, da toliko ima junaka za koje se vežeš, a onda oni nestanu.