Novo istraživanje otkriva pet oblika masne jetre, svaki nosi različite zdravstvene rizike

Metaboličkom disfunkcijom povezana steatotična bolest jetre (MASLD), ranije poznata kao nealkoholna masna bolest jetre, pogađa oko 30 odsto svetske populacije. Karakteriše je nakupljanje masnih naslaga u jetri, koje u početku ne moraju da izazovu oštećenja niti simptome bolesti, ali vremenom mogu dovesti do ozbiljnih posledica.

Među mogućim komplikacijama su fibroza, odnosno stvaranje ožiljnog tkiva u jetri, ciroza, teži oblik ožiljavanja koji na kraju može dovesti do otkazivanja jetre, kao i kardiovaskularne bolesti i poremećaji funkcije bubrega.

U istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications, naučnici predvođeni timom sa američke klinike „Mejo“ (Mayo Clinic) predstavili su dokaze da MASLD ne treba posmatrati isključivo kao jednu bolest, već kao stanje koje obuhvata pet različitih podtipova.

Takva podela mogla bi da omogući precizniju procenu budućih zdravstvenih rizika i izbor odgovarajućih terapijskih pristupa.

„Ono što se ovde pojavljuje jeste način da se sistematski identifikuju značajne podgrupe unutar složene bolesti“, rekao je Erik Kle, bioinformatičar sa klinike „Mejo“.

„To nam pomaže da složenu bolest mapiramo sa takvom preciznošću da možemo da počnemo da predviđamo njen tok i intervenišemo pre nego što dođe do najtežih oštećenja“, objasnio je Kle.

Analiza hiljada pacijenata otkrila pet podtipova bolesti

Da bi utvrdili podtipove MASLD-a, istraživači su analizirali medicinske podatke 1.532 pacijenta, a zatim proverili dobijene grupe na dodatnom uzorku od 3.070 pacijenata.

Koristili su računarsko modeliranje kako bi otkrili zajedničke biološke karakteristike na osnovu kojih se pacijenti mogu svrstati u različite grupe.

Analiza je obuhvatila pol, indeks telesne mase (BMI), biomarkere u krvi povezane sa oštećenjem jetre, kao i pridružena zdravstvena stanja, među kojima su povišen krvni pritisak, gojaznost i visok nivo holesterola.

Istraživači su nastojali da utvrde obrasce koji bi mogli da ostanu neprimećeni ukoliko bi se svi pacijenti posmatrali kao jedinstvena grupa.

„Kada se klinički i genomski podaci analiziraju zajedno, u ovako velikom obimu, počinju da se uočavaju obrasci napredovanja bolesti koji bi inače ostali skriveni“, rekla je Šulan Tjen, bioinformatičarka sa klinike „Mejo“.

Ona je istakla da razdvajanje pacijenata na podtipove otvara mogućnost da se terapija usmeri na biološke mehanizme koji zapravo pokreću bolest.

„Kada razdvojite ove podtipove, možete da počnete da usklađujete lečenje sa biologijom koja zaista pokreće bolest“, navela je Tjen.

Na osnovu analize izdvojeno je pet podtipova, označenih kao C1, C2, C3, C4 i C5. Istraživači su potom pratili pacijente u periodu do deset godina kako bi ispitali povezanost tih grupa sa kasnijim zdravstvenim problemima.

Različiti podtipovi nose različite zdravstvene rizike

Utvrđeno je da se pet grupa razlikuje po svojim karakteristikama, ali i po rizicima od određenih komplikacija.

Grupa C1 obuhvatala je oko 30 odsto učesnika istraživanja. Činili su je stariji pacijenti koji nisu imali gojaznost, a u toj grupi zabeležene su relativno visoke stope raka jetre i transplantacije jetre.

Grupa C5 činila je oko devet odsto ukupnog broja učesnika. U njoj je genetika imala značajnu ulogu kako u riziku od razvoja MASLD-a tako i u riziku od komplikacija povezanih sa bolešću.

I kod ostalih grupa uočene su razlike u rizicima od srčanih oboljenja, otkazivanja jetre, raka i potrebe za transplantacijom jetre.

Prema istraživačima, ovi nalazi ukazuju na to da bi razvrstavanje pacijenata prema podtipovima moglo da pomogne u preciznijem prilagođavanju lečenja njihovim potrebama.

„Naša studija pruža važne uvide u raznolikost MASLD-a i ukazuje na mogućnosti za primenu personalizovanih terapija“, navodi se u naučnom radu.

Istraživači dodaju da razvrstavanje pacijenata u ujednačenije podgrupe predstavlja mogući put ka personalizovanoj zdravstvenoj nezi.

Povezanost sa depresijom i poremećajima sna zahteva dodatna istraživanja

Analiza podataka otkrila je i povezanost pojedinih podtipova MASLD-a sa stanjima kao što su depresija i apneja u snu, poremećaj koji se odlikuje prekidima disanja tokom spavanja.

Istraživači navode da bi ove veze mogle da budu predmet budućih studija. Ipak, pet utvrđenih podtipova tek treba detaljnije ispitati na većim i raznovrsnijim grupama pacijenata. Autori naglašavaju da su početni rezultati ohrabrujući, ali da je neophodna dodatna provera nalaza.

Jedan od narednih koraka moglo bi da bude ispitivanje načina na koji različite terapije utiču na zdravstvene ishode kod pacijenata iz različitih podtipova bolesti.

Konstantinos Lazaridis, gastroenterolog sa klinike „Mejo“, ocenio je da istraživanje pokazuje značaj povezivanja genetskih podataka sa detaljnim kliničkim informacijama.

„Kada povežete genetske podatke sa detaljnim kliničkim informacijama iz velikih populacija, možete da počnete da redefinišete bolesti na način koji neposredno utiče na brigu o pacijentima“, rekao je Lazaridis.