Nove smernice za kontrolu holesterola: Rani skrining i prevencija u fokusu

Jedna od ključnih novina je pomeranje fokusa ka ranijem otkrivanju i prevenciji.

Smernice preporučuju ranije skrininge, posebno kod osoba sa porodičnom istorijom srčanih bolesti ili povišenog holesterola, kao i personalizovanu procenu rizika za svakog pacijenta.

Kardiolog Set Martin ističe da ovaj pristup može imati dugoročne koristi: „Pomeranje paradigme ka proaktivnim strategijama prevencije ranije u životu može značajno promeniti putanju kardiovaskularnih bolesti i dovesti do boljih zdravstvenih ishoda za ljude decenijama kasnije".

Šta je holesterol i zašto je važan

Holesterol je masna supstanca neophodna za funkcionisanje organizma, ali njegov disbalans predstavlja ozbiljan rizik.

Postoje dve glavne vrste: „loš“ LDL holesterol, koji može dovesti do začepljenja arterija i „dobar“ HDL holesterol, koji pomaže u uklanjanju viška LDL iz krvotoka.

Previše LDL ili premalo HDL holesterola povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Novi alati i preciznija procena rizika

Ažurirane smernice donose i nove metode za procenu rizika. Lekarima se preporučuje korišćenje PREVENT rezultata za izračunavanje verovatnoće razvoja kardiovaskularnih bolesti, a od avgusta 2025. ovaj alat se koristi i kod osoba sa visokim krvnim pritiskom.

Takođe su uvedeni novi pragovi vrednosti holesterola, koji pomažu u donošenju odluka o lečenju i praćenju pacijenata.

Osnove zdravog načina života ostaju ključne. Iako donose novine u proceni rizika, smernice zadržavaju dobro poznate preporuke za kontrolu holesterola a to su: zdrava ishrana,redovna fizička aktivnost,održavanje normalne telesne težine, dovoljno sna, izbegavanje pušenja.

Ove mere mogu biti dovoljne za kontrolu holesterola, ali kod nekih pacijenata neophodna je i terapija lekovima.

„Niži nivoi LDL holesterola su poželjniji kada je u pitanju smanjenje rizika od srčanih udara, moždanih udara i kongestivne srčane insuficijencije.Snižavanje povišenih lipida i krvnog pritiska kod mladih odraslih podržava optimalno zdravlje srca i krvnih sudova tokom celog života", rekao je kardiolog Rodžer Blumental i dodaje da rano delovanje ima trajne efekte.

Veliki zdravstveni izazov – ali i mogućnost prevencije

Prema procenama, svaka četvrta odrasla osoba u SAD ima povišen LDL holesterol, što značajno doprinosi razvoju aterosklerotske kardiovaskularne bolesti – vodećeg uzroka smrti u svetu.

Ipak, oko 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti, što daje poseban značaj novim smernicama.

Zato je potreban, naglašavaju stručnjaci,  širi pristup faktorima rizika. Pored smernica, objavljen je i rad ABC prevencije kardiovaskularnih bolesti, koji analizira faktore rizika kao što su dijabetes, unos alkohola i nivo telesne masti.

Stručnjaci ukazuju da će buduća istraživanja dodatno osvetliti uticaj vejpinga, kanabisa i preciznijih definicija gojaznosti na zdravlje srca, kao i da se nastavlja razvoj novih lekova za snižavanje holesterola.

Primena smernica kao ključ uspeha

Autori smernica ističu da će njihova efikasnost zavisiti od primene u praksi.

„Sprovođenje ove važne nove smernice od strane kliničara biće ključno za smanjenje tereta kardiovaskularnih bolesti u budućnosti", izjavila je kardiolog Pamela Moris i posebno istakla značaj ranog delovanja: „Preduzimanje mera rano u životu je ključno jer visok holesterol počinje da utiče na rizik od srčanih oboljenja čak i u adolescenciji.“

Nove smernice objavljene su u  Journal of the American College of Cardiology i predstavljaju važan korak ka efikasnijoj prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti.