Šta sve keto dijeta (ne) može

Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti je zapravo prvi put postala popularna dvadesetih godina kao tretman za epilepsiju. I dok se i danas koristi u terapiji epilepsije, a sada i dijabetesa tipa 2, takođe je postala veoma zastupljena kao način da se oslobodi viška kilograma. Dr Havijer Gonzales, profesor na Univerzitetu Bat, specijalista za ishranu, proučavao je prednosti i rizike keto dijete.

Šta se jede na keto dijeti

Ketogena dijeta je verzija dijete sa malo ugljenih hidrata i kako u intervjuu za Gardijan objašnjava prof. Gonzales, za doručak se na primer jede omlet sa sirom. Za ručak bi mogao da bude losos i povrće, ali povrće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, dakle povrće bez skroba, i nešto slično za večeru. Neka vrsta masnog mesa i povrće sa malo skroba – zeleno lisnato povrće, a ne šargarepa i krompir.

Čak i vegetarijanci mogu da praktikuju ketogenu dijetu, mada bi njima to bilo nešto komplikovanije. Njihova ishrana bi se uglavnom svodila na namirnice poput avokada i orašastih plodova. Ali kako napominje profesor, ketogena dijeta s obzirom na potrebne namirnice može biti prilično opterećenje za kućni budžet.

U čemu je tajna ketogene dijete

Očigledno je da ova vrsta ishrane pomaže ljudima sa epilepsijom, što ukazuje na jedan od specifičnih efekata ketogene dijete.

„Dakle, kada ograničimo unos ugljenih hidrata na veoma niske nivoe, onda naše telo počinje da sagoreva masti kao gorivo. A kada je jetra izložena velikim količinama masnih kiselina, ona će neke od tih masnih kiselina pretvoriti u stvari koje se nazivaju ketonska tela. Kada vidimo visoke nivoe ketonskih tela u krvi koje jetra proizvodi, tehnički smo u ketozi, i to daje ime ketogenoj ishrani. Sada ova ketonska tela mogu da koriste kao gorivo mišići, ali i mozak. I to bi mogao biti jedan od načina na koji utiču na rizik od napada tokom epilepsije“, objašnjava prof. Gonzales.

Ali ova ketonska tela takođe imaju širok spektar drugih efekata u smislu delovanja kao signalni molekuli, a ne samo kao gorivo, dodaje profesor. Ova ketonska tela su nešto što smo verovatno evoluirali tako da kada prolazimo kroz periode posta, još uvek možemo da proizvodimo energiju.

Ako ste gladni ili postite, onda je jedan od problema taj što mozgu nedostaje gorivo, jer će mozak uglavnom koristiti glukozu i laktat, koji su veoma slični molekulima ugljenih hidrata. Mozak ne može da koristi masti kao gorivo. Dobra stvar u vezi sa ketonskim telima je što mogu da obezbede alternativno gorivo za mozak kada ograničimo unos ugljenih hidrata.

Da li i druge dijete sa malo ugljenih hidrata pokreću proces ketoze

Druge vrste dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, kao što su Atkinsova ili paleo dijeta, takođe ograničavaju unos ugljenih hidrata do određenog stepena, ali se na druge načine razlikuju od ketogene dijete.

„Ako uzmemo Atkinsovu dijetu kao jedan primer, možda ima malo ugljenih hidrata, ali ima relativno visok nivo proteina. A protein može da spreči ketozu. Jer kada jedemo proteine, dobijamo insulinski odgovor. A to će smanjiti količine masti koje cirkulišu u krvotoku, smanjujući količinu koja je dostupna jetri da ih pretvori u ketonska tela“, napominje dr Gonzales.

Keto dijeta i gubitak težine

Postoji dosta dokaza da, u proseku, ketogena dijeta rezultira gubitkom težine. U proseku, čini se da nije nužno efikasnija od drugih pristupa, ali mnogi tvrde da su izgubili dosta kilograma zahvaljujući ovakvom načinu ishrane.

„Kod keto dijete se može dogoditi nekoliko stvari. Neko može primetiti promenu u potrošnji energije i imati osećaj da jede mnogo više hrane, ali i dalje gubi na težini. Nema dovoljno pouzdanih dokaza za bilo kakve promene u potrošnji energije na ketogenoj ishrani, ali čini se da je gubitak težine više povezan sa manje kalorija koje se unose“, navodi profesor.

Uzrok gubitka težine mogu biti i hormonske promene koje se javljaju kod ovakve vrste ishrane. Mada je je možda objašnjenje još jednostavnije, jer ograničavanje bilo koje glavne hranljive materije dovodi do restriktivnog izbora, koji sa druge strane pomaže ljudima da se pridržavaju nižeg ukupnog unosa kalorija.

Takođe treba imati u vidu i psihološke efekte s obzirom na to da hrana koja se jede na keto dijeti nije tipična i ljudi se možda osećaju kao da uopšte ne drže dijetu i mada jedu puno hrane, u stvari jedu manje kalorija.

Mora se imati u vidu i motivacioni faktor, napominje profesor Gonzales, jer jedna od stvari koje se dešavaju u prvih nekoliko dana ketogene dijete je da prilično brzo dolazi do gubitka težine.

„A to zapravo nisu masne naslage i salo koje gubite. To je uglavnom glikogen, koji je uskladišteni oblik ugljenih hidrata. I takođe, vrlo brzo gubite dosta vode, jer se glikogen skladišti sa vodom. Dakle, iako to možda nije stvarni gubitak masti, sama činjenica da ljudi vide na vagi da brzo gube na težini može biti motivacioni faktor, koji im onda pomaže da se toga drže na duži rok, i na kraju vide stvarni gubitak masti.“

Neželjeni efekti keto dijete

Profesor Gonzales kaže da postoje neki neželjeni efekti ili bar neki rizici ili potencijalni rizici kojih treba biti svestan. Jedna od najjasnijih je da se kod mnogih često javlja prilično značajno povećanje nivoa LDL ili holesterola lipoproteina niske gustine, koji obično nazivamo loš holesterol, za koji se smatra da izaziva aterosklerozu, koja dovodi do srčanih oboljenja.

Profesor Gonzales i njegov tim je nedavno uradio istraživanje o nekim posledicama ketogene dijete na zdravlje ljudi. Učesnici studije su bili podeljeni u tri grupe. Jedna grupa je trebalo da se pridržava keto dijete, druga da nastavi sa prilično normalnom ishranom, a treća grupa je bila na dijeti koja je imala visoke ukupne količine ugljenih hidrata, ali im je bio ograničen unos šećera. Učesnici su na ovom režimu bili 12 nedelja.

„I ono što smo otkrili je da je ketogena dijeta rezultirala gubitkom težine. Ali neke od posledica su bile povećanje ovog LDL holesterola, takođe izvesne promene u njihovom crevnom mikrobiomu, kao i promene u načinu na koji su reagovali na ugljene hidrate, odnosno, nisu bili u stanju da kontrolišu nivo šećera u krvi tako efikasno nakon ketogene dijete“, navodi Gonzales.

Doduše, napominje profesor, verovatno je u pitanju bio kratkoročni efekat i da bi se regulacija nivoa šećera normalizovala prilično brzo kada ponovo uvedu ugljene hidrate u ishranu, mada bi to trebalo dodatno proveriti.

Kod mikrobioma ispitanika koji su se pridržavali ketogene ishrane pronađene su promene posebno kod nekoliko vrsta bakterija, pre svega bifidobakterija, što donekle objašnjava zašto dolazi do povišenih nivoa holesterola.

„Poznato je da visok unos zasićenih masti povećava LDL holesterol. Ali nezavisno od toga, čini se da bifidobakterije takođe igraju ulogu u metabolizmu holesterola. Tako da mislimo da je verovatno nedostatak vlakana na ketogenoj ishrani uzrokovao ovu promenu u bifidobakterijama, a to bi takođe moglo doprineti LDL holesterolu koji smo videli“, napominje prof. Gonzales.

Kao i kod bilo koje restriktivne dijete, postoje rizici od nutritivne deficijencije, pa je jedan od načina za potencijalno ublažavanje tih posledica da se ova dijeta koristi samo u kratkoročnim vremenskim okvirima, savetuje profesor.

Drugi način bi mogao biti dopuna određenim hranljivim materijama koje će to podržati ili da se pažljivije bira vrsta hrane i da se obezbedi doboljno povrća uz ostanak na ketogenoj dijeti.

Zašto je keto dijeta popularnija od uravnotežene ishrane

„Još jedna stvar koja je nezavisna od gubitka težine je da ketogena dijeta snižava koncentraciju glukoze u krvi dok ste na dijeti. To bi moglo izgledati očigledno jer ljudi jedu manje ugljenih hidrata, ali ono što je zanimljivo je da se čak i nivoi šećera u krvi natašte snižavaju ketogenom dijetom. A mi mislimo da je to poseban efekat ketonskih tela jer ova ketonska tela direktno deluju na jetru, da se smanji količina glukoze koju jetra oslobađa“, dodaje profesor.

Za one koji moraju da kontrolišu nivo šećera iz medicinskih razloga, recimo ako imaju dijabetes tipa 2, ovakav način ishrane bi mogao da bude od velike pomoći. U svakom slučaju, čini se da svaki oblik ograničenja ugljenih hidrata proizvodi neku korist za nivo šećera u krvi. Ako ljudi mogu postići i gubitak težine, onda to može imati dodatnu korist za njihovu sposobnost da kontrolišu nivo šećera u krvi.

Šta još treba istražiti

Profesor Gonzales navodi da započinje seriju studija kako bi proučili dugoročne efekte ove vrste ishrane, između ostalog i sagledavanje rizika od raka debelog creva.

„Jedna stvar koju želim da razumem je da li možemo da oponašamo neke od pozitivnih efekata ketogene dijete bez negativnih posledica. A jedan od načina da se to postigne mogu biti suplementi ketona. Dakle, novi načini za povećanje nivoa ketona u krvi bez ograničavanja unosa ugljenih hidrata u ishrani.“

U svakom slučaju, pre nego što odlučite da pređete na keto dijetu, vredi razmisliti da li imate kontraindikacije za takav način ishrane i koji su vam ciljevi, napominje profesor.

„Tako, na primer, ako imate visok nivo šećera u krvi i vaš holesterol je u dobrim granicama, onda je možda vredno pokušati sa nekom vrstom ograničenja ugljenih hidrata, ali i da budete svesni potencijalnih nedostataka hranljivih materija“, zaključuje prof. dr Havijer Gonzales.