Šta je mizofonija i da li je povezana sa anksioznošću i depresijom

Dok se većina ljudi oseća neprijatno kada neko turpija nokte, oni koji pate od mizofonije mogu imati jednako intenzivnu reakciju na zvukove kao što su, hrkanje, disanje i žvakanje. Istraživanja sugerišu da je mizofonija rasprostranjenija nego što se mislilo.

Шта је мизофонија и да ли је повезана са анксиозношћу и депресијом

Istraživanja sprovedena širom Evrope sugerišu da stanje mizofonije „deli gene“ sa anksioznošću, depresijom i posttraumatskim sindromom (PTSP).

Psihijatar sa Univerziteta u Amsterdamu Dirk Smit i njegove kolege analizirali su genetske podatke iz Konzorcijuma za psihijatrijsku genomiku, potom "UK Biobank" i "23andMe" baza podataka, i otkrili da ljudi koji su prijavili da imaju mizofoniju, imaju veću verovatnoću da imaju genetsku sliku kao i ljudi sa psihijatrijskim poremećajima, i obolelima od tinitusa i PTSP-a.

„Nalazi bi mogli da ukažu na zajedničku neurobiološku postavku, a to bi moglo da sugeriše da bi se tehnike lečenja koje se koriste za PTSP takođe mogle koristiti za mizofoniju“, navode istraživači u svom radu.

To ne znači da mizofonija i ova druga stanja moraju nužno imati zajedničke mehanizme, već da neki od genetskih faktora rizika mogu biti slični.

Jedno prethodno istraživanje je pokazalo da ljudi koji imaju mizofoniju imaju i veću verovatnoću da pate od stanja kao što su čest osećaj zabrinutosti, krivice, usamljenosti ali i od neuroza.

Reakcije na zvuk kreću se od iritacije i ljutnje, do uznemirenosti koja ozbiljno ometa svakodnevni život.

S druge strane, pokazalo se da ljudi sa poremećajem autističnog spektra (ASD) ređe pate od mizofonije, što je neočekivano jer osobe sa autiskičnim spektrom poremećaja imaju smanjenu toleranciju na zvukove.

„Naši rezultati sugerišu da su mizofonija i ASD relativno nezavisni poremećaji u pogledu genetičkim varijacija. To otvara mogućnost da razmatramo i druge oblike mizofonije, koji su uglavnom vođeni besom ili drugim negativnim izražavanjem emocija", pišu istraživači u svom radu.

Inače, zvuci-okidači zavise od određenih osobina ličnosti.Smit i kolege upozoravaju da su njihovi podaci uglavnom zasnovani na istraživanjima u okviru evropskih populacija, tako da se iste veze možda ne bi pojavile u drugim narodima.

Ipak, studija je pružila naznake o tome gde bi dalja istraživanja mogla da se fokusiraju na pronalaženje biološkog mehanizma koji stoji iza mizofonije.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Frontiers in Neuroscience.