Mladi često ne znaju da su u riziku od moždanog udara, i da imaju dijabetes ili hipertenziju

„U ovim nekim zimskim mesecima jeste veći broj pacijenata nego u letnjim mesecima, a najčešće su to pacijenti sa tipičnim simptomima moždanog udara, ali i pacijenti koji imaju pogoršanje starih tegoba“, rekla je za Dnevnik RTS-a dr Tatjana Golubović, neurolog bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu.

Govoreći o profilu pacijenata, doktorka Golubović navodi da je proteklih meseci bilo mnogo onih koji su mlađi od 45 godina sa vrlo teškim moždanim udarom.

„Mlađi pacijenti obično ne znaju da imaju neku od bolesti koje su faktori rizika a to su najčešće hipertenzija, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi“, istakla je dr Golubović.

Objašnjava i ređe vidove moždanog udara kao što je rascep zida krvnih sudova, arterija, koji je češći kod mladih. To su bolesti koje mogu da budu izazavane povredom u saobraćajnoj nezgodi, kod naglih pokreta vrata, pa i prilikom vežbanja.

Simptomi moždanog udara su inače isti i kod mlađih i kod starijih osoba.

Klinička slika reprezentuje ispad funkcije jednog dela mozga koji je recimo zadužen za pokretanje jednog dela tela ili za govor.

„U ovom periodu kada krene zima a i slave i proslave, očekujemo povećan broj pacijenata. Oni se opuste i dolazi do povećane konzumacije loše hrane i u količini i u kvalitetu, tu je povećana konzumacija alkohola i povećano pušenje. To su sve faktori rizika koji mogu da dovedu do moždanog udara. A tu je i poremećaj ciklusa spavanja“, objašnjava dr Golubović.

Na pitanje o tome koje simptome ne smemo da ignorišemo doktorka kaže: „Uvek pričamo da su to slabost ili oduzetost jedne polovine tela, iskrivljenost jedne strane lica, i problemi sa govorom. Simptomi ne mogu da izostanu, ali mogu da variraju, da fluktuiraju, da se pojačavaju i smanjuju, nestaju i vraćaju, ali da izostanu, ne.

Mogu da se jave i nespretnosti ruke, noge, nestabilan hod, vrtoglavice, glavobolja, koja je prva jaka glavobolja u životu, ili kod pacijenata koji pate od glavobolje inače, da se ta glavobolja po nečemu promeni“.

Da bi se pacijentu stručno pomoglo, vreme je od velikog značaja. Doktorka Golubović kaže da je reč o 4,5 sata ili do 24 sata u ustanovama koje primenjuju napredne tehnike.

Doktorka Golubović savetuje sve zdrave ljude da budu umereni, da se zdravo hrane, izbegavaju alkohol i pušenje, a one koji već imaju neku dijagnozu, da redovno uzimaju terapiju i proveravaju svoje zdravstveno stanje kao i da i kontrolišu faktore rizika uz redovno javljalje lekaru.