Ko sme da uzima novi lek za Alchajmerovu bolest

Zaboravljanje stvari ili reči, neprepoznavanje osoba – svaka deseta osoba u svetu starija od 65 godina ima te simptome. Kako na obolele od Alchajmerove bolesti deluje nedavno odobreni lek, kome se savetuje?

Prof. dr Elka Stefanova sa Klinike za neurologiju UKCS gostujući u Jutarnjem programu RTS-a istakla je da su svi centri za poremećaj pamćenja umreženi na evropskom nivou, kao i da su svi sa velikim poštovanjem primili tu vest. Smatramo da je to jako važno jer je krenula nova era.

„Prošlo je dvadeset godina, a ovo je novi način lečenja, jer to ovaj lek omogućava, jer menja tok bolesti, ne leči bolest. On čisti ono što stvara patologiju u mozgu koja daje Alchajmerovu bolest i na taj način i onemogućava dalje napredovanje bolesti”, istakla je profesorka Stefanova.

Ko su kandidati za novi lek?

„To su ljudi koji su u veoma ranoj fazi bolesti, koji nemaju velika oštećenja, da nemaju određene ispade (poremećaj pamćenja, blaga disfunkcionalnost), da nemaju genetske varijante jer je to kontraindikacija leka”, istakla je profesorka.

Napominje da je lek dobio zeleno svetlo na osnovu pristiglih dopunskih nalaza i na osnovu toga što je jasno definisano da su isključeni oni rizici koji postoje i koji bi mogli da dovedu do nuspojava. Bitno je da pacijenti ne treba da imaju antikoagulantnu terapiju, ne treba da budu pozitivni na mali varijetet u genetskoj terapiji.

Kada novi lek stiže na tržište?

„To sve zavisi od države, od regulatornih jedinica svake države. Potrebno je vreme, kao i infrastruktura za početak davanja novog leka. U lekovima koji se koriste u lečenju Alchajmera najveći je broj u kliničkim studijama gde se očekuju novi rezultati”, rekla je profesorka.

Ističe da nije svaka zaboravnost Alchajmerova bolest, moramo nešto i da zaboravimo, jer nemamo toliki kapacitet da sve pamtimo.

„Ako imamo zaboravnost koja ne može da se popravi sa nekim podsećanjem na bilo koji način, onda je to ozbiljno. I ukoliko imamo izvesnu disfunkcionalnost u svakodnevnom životu, onda je to ozbiljan znak da nešto nije u redu”, rekla je profesorka.

Šta je prevencija i kada s njom treba da počnemo?

„Prevencija je kontrola vaskularnih faktora rizika kao što su dijabetes, hipertenzija, debljina, hiperholesterolemija. U Evropi postoji pokret koji ističe da prevenciju treba započeti u osnovnoj školi, raditi na zdravom načinu života, na zdravoj ishrani, vežbanju, učenju novih stvari, kognitivnih sposobnosti, socijalnih kontakata“, istakla je prof. dr Elka Stefanova sa Klinike za neurologiju, UKCS.