Institut Dedinje sa 3.000 operacija na otvorenom srcu evropski rekorder

Bolesti srca i krvnih sudova su najzastupljenije u našoj zemlji. Da bi bile sprečene, i na vreme otkrivene i izlečene, važni su prevencija i rana dijagnostika. U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje danas su uradili 12 minimalno invazivnih kardio-hirurških operacija.

U šest operacionih sala, zdravstveni timovi bili su od ranih jutarnjih sati. Uradili su 12 operacija – pet rekonstrukcija mitralnog zalistka, popravili dve aortne valvule, ugradili dva bajpasa i izlečili dvoje pacijenata sa urođenim srčanim manama.

„Osam hirurga će danas učestvovati kao operateri. To je procedura koja je na Institutu usvojena. Grudni koš se uvek otvori samo je rez mnogo manji, oporavak je kraći, a rezultati hirurške intervencije su isti“, objašnjava prof. dr Ivan Stojanović, načelnik Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta Dedinje.

Obeležavaju i petogodišnjicu osnivanja Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju.

„Institut Dedinje je pionir u ovoj oblasti. Mi smo još 2011. godine uradili prvu takvu endoskopsku operaciju srca. Pre pet godina smo to formalizovali u jedan centar, a evo danas pokazujemo u suštini koliko je on razvijen i šta sve možemo da uradimo“, istakao je dr Stojanović.

„Organizacija, vizija i plan u osnovne postavke od kojih zavisi uspeh jedne ustanove. Kompetentnost timova, apsolutno vladanje materijom, ali i postoperativni tok. Vrlo brzo ćemo ove ljude pustiti kući. Ove godine je 3.000 operacija na otvorenom srcu, što je rekord koji pojedinačno nije uradila nijedna klinika u Evropi“, istakao je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

U Institutu Dedinje radilo se i tokom vikenda, a tako će biti i ubuduće, kako bi ukinuli preostale liste čekanja.

„Ministar se iznenadio, bilo je planirano da se radi samo skener, a ovde kod nas mogao je da vidi potpuno organizovanu radnu subotu – 24 skenera, juče 21 skener, ukupno 18 magnetnih rezonanci. I što se posebno začudio, to je što smo radili koronarografije, za koje je čekanje kod nas bilo dva-tri meseca, mi smo uradili 20 takvih koronarografija i sedam kardioverter defibrilatora. U svim salama, svuda je video red, rad, disciplinu i odgovornost“, naveo je profesor Bojić.

Godišnje, zbog bolesti srca i krvnih sudova, Srbija izgubi jedan grad od 55.000 stanovnika. A ne mora da bude tako. Promenama loših životnih navika, prevencijom, blagovremenom dijagnostikom i odgovarajućim lečenjem, tu statistiku možemo da promenimo.