Sepsa, problem koji čeka rešenje i u 21. veku

Sepsa je veliki globalni javno-zdravstveni problem jer u 21. veku i dalje odnosi mnogo života. Predstavlja najčešći uzrok smrti u jedinicama intenzivne nege.

„Gotovo 11 miliona ljudi svake godine umre od sepse. Posebno visoka incidenca umiranja je u zemljama u razvoju. Pogađa najslabije, najčešće one bolesne, najstarije, decu, novorođenčad, i dalje predstavlja veliki zdravstveni problem“, kaže profesor Radmilo Janković, predsednik Udruženja anesteziologa Srbije i direktor Klinike za anesteziologiju, reanimaciju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra u Nišu.

Ovaj problem, kako kaže, najizraženiji je u jedinicama intenzivne nege jer su prouzrokovači sepse bakterije koje su rezistentne na veliki broj antibiotika.

„Najčešće u 20 odsto slučajeva nismo uspešni. Tako da je sepsa, bez obzira i na napredak tehnologije i u diagnostici i u, da kažem, metodologiji otkrivanja, i dalje, jako visoka sa mortalitetom od 20 do čak 50 odsto u zemljama u razvoju“, istakao je dr Janković.

Ključno je prepoznati sepsu na vreme jer i dalje postoji pravilo zlatnog sata preživljavanja.

„Mogućnost uspešnog preživljavanja se smanjuje za pet do sedam procenata ukoliko zakasnite sa terapijom svakog narednog sata. Zbog toga je kod prvih simptoma dezorijentisanosti, kada vidite da osoba baš ne može da poveže nekoliko sentenci, kada čudno priča, što je posledica pada krvnog pritiska i loše perfuzije mozga, ukoliko ima jako visoku telesnu temperaturu ili neuobičajeno nisku temperaturu, ukoliko ima kratak dah ili ima frekventno disanje, izostenak mokrenja, to su već sigurni znaci da je sepsa progredirala i da predstavlja sistemski problem gde imate hipoperfuziju organa i gde nastupa nešto što je septički šok i onda je lečenje već mnogo, mnogo, mnogo teže“, objasnio je profesor Janković.

Velika otpornost mikroorganizama na antibiotike

Sepsa nastaje često i kao komplikacija dugotrajnog boravka u bolnicama, gde su prouzrokovači sepse najčešće multirezistentni sojevi bakterija, to jest stanovnici jedinica intenzivne nege bolničkih odalenja ne samo u Srbiji nego i svuda u svetu.

„Po pravilu su to sada već gram negativne enterobakterije koje su jako rezistentne čak i na one najmodernije antibiotike kao što je karbaparem. S druge strane, neracionalne primene, naročito antibiotika širokog spektra. Mnogo je manji izbor antibiotika, ali svakako, ukoliko se diagnoza sepse nepobitno utvrdi unutar prvog sata“, istakao je dr Janković.