Чесмовача под контролом, флаширана у моди: како смо изгубили поверење у воду из славине

У неким градовима – попут Рима, Париза, Берлина, Загреба и Београда потрошња воде из флаше непрестано расте. Рим, рецимо, има више од две и по хиљаде фонтана, са којих се пије вода која тече без престанка. Истовремено, Италија је број један у Европи по потрошњи флаширане воде.

Париз има одличну чесмовачу и чак кампању у којој се промовише вода из чесме као свестан, еколошки и паметан избор уместо флаширане воде.

Имамо јефтин приступ једном од најбољих јавних добара, а ипак бирамо да га платимо и то упакованог у пластику. Зашто?

У јужној и средњој Европи флаширана вода је свакодневица. У Скандинавији, где је чесмовача такође беспрекорна, флаширана се ретко пије. Разлика, изгледа није само у квалитету воде у цевима, већ вероватно пре у култури, навикама, а можда и у нивоу друштвеног поверења.

Иза потрошње флаширане воде стоји огроман новац и моћан бизнис. То су глобални гиганти који управљају изворима. Компаније које улажу милионе да бисмо њихову флашу доживели као симбол здравља, статуса или пажње према себи. Не продају воду – продају причу, осећај и решење за несигурност.

Спремни смо да платимо вишеструко скупљи производ, који додатно загађује планету пластиком и самим тим угрозимо изворе питке воде.

Ако вода има мирис, не значи да је неисправна за пиће

Ових дана се доста говорило о необичном мирису који има вода из водовода у Панчеву, али санитарна испекција Министарства здравља није донела решење којим се ограничава или забрањује употреба воде у овом граду, мада се после два дана осећа на буђ.

Гошћа Београдске хронике, Ана Мрљуша, из лабораторије Београдског водовода, наводи да уколико вода има одређени мирис, потребно је да се истраже узроци.

„Важно је истаћи да приликом појаве мириса у води, ароматичне материје које изазивају мирис, су у јако малим концентрацијама и детектују се чулом мириса. Све методе аналитике које ми имамо, су веома велики изазов, јер су границе квантификације много веће. Овај изазов немамо само ми у нашим лабораторијама, већ и у целом свету“, напомиње Мршуља.

У сваком случају неопходно је ангажовање свих који прате квалитет воде, почев од локалне самоуправе која се брине о извориштима, преко запослених у водоводу и Заводу за јавно здравље, додаје гошћа Београдске хронике.

Из ових установа је саопштено да сви параметри показују да је вода исправна за пиће, чак је обављено и испирање цеви да се не би осећао мирис.

„Рецимо, геосмин у води који настаје као продукт распадања модрозелених алги, може дати мирис, али он нема никакав здравствени значај. Њега рецимо има и у цвекли“, напомиње Ања Мршуља.

Како микропластика утиче на здравље људи

Научна истраживања показују да се у флашираној води налази велики број честица микропластике. Међутим, како напомиње микробиолог Сања Јеремић, ако се мери количина коју унесемо на један литар флаширане воде, не може се са сигурношћу тврдити да је то нека угрожавајућа количина.

„Још увек не постоје директни показатељи да присуство нанопластике у нашем организму утиче на здравље. Тренутно је експанзија истраживања на ту тему последњих 10 година, како је и методологија напредовала. Али ми и даље не знамо да ли смо ту исту микропластику и нанопластику, на пример, имали у телима и пре 50 година, а тад нисмо имали начина да то утврдимо“, напомиње микробиолог.

Сва истраживања која показују присуство микропластике и нанопластике у неким ткивима, потичу од анализе ткива која су добијена биопсијом пацијената, који већ имају неки здравствени проблем. Из етичких разлога је незгодно повлачити паралелу и радити биопсије и узорковања код здравих пацијената, а то би био неки бољи показатељ да ли и код здравих људи постоји у ткивима та иста, мања или већа количина микропластике и нанопластике.

Како нас произвођачи флаширане воде убеђују да купимо нешто што имамо бесплатно

Никола Вуковић, директор маркетиншке агенције, истиче да произвођачи флаширане воде не алудирају на наше страхове и не настоје да нас убеде да купујемо нешто што нам је доступно и бесплатно, већ да је у питању много једноставнија стратегија, а то је комуникација.

„На неки начин вода из чесме можда и нема шансу против флаширане воде највише из разлога што вода из чесме нема своју екстерну комуникацију у континуитету, док флаширана десетинама година кроз различите брендове то гради и има менталну доступност код људи“, објашњава маркетиншки стручњак.

Што је још важније флаширана вода је успела да изгради поверење потрошача јер када нам продају воду, продају нам слике беба, здравих људи који се баве спортом и онда помислимо да ћемо и ми бити такви.

Утичу ли водоводне цеви на квалитет воде

Вода се контролише и из славина крајњих потрошача, напомиње Ања Мршуља из Београдског водовода. Једино што се с времена на време може догодити је када дође до прекида у водоснабдевању, када се покрене да се у води појави талог накупљен у цевима.

„Тај талог по свом саставу је гвожђе-хидроксид, који нема никаквог значаја за здравље људи, али може изазвати примедбе потрошача. Ми тада саветујемо да се славина отвори, скину заштитне мрежице, док се не врате нормалне сензорне особине воде. А исто тако, током године, радимо испирање мреже, како би се ове ситуације предупредиле“, додаје гошћа Београдске хронике.

Да ли је потребна кампања да се поврати поверење у воду са чесме

Никола Вуковић напомиње да није само буџет проблем да би се парирало великим компанијама, већ да је више проблем у начину како се промовише квалитет воде из водовода.

„Оно што треба да урадимо, је да се ставимо у ципеле корисника, конкретно у овом случају воде, и да замислимо како изгледа њихов дан, које су њихове навике, и сходно томе и да се појавимо на местима на којима они проводе највише времена“, истиче маркетиншки стручњак.

Микробиолог Сања Јеремић наглашава да би увек радије изабрала воду са чесме, а када је у питању флаширана вода, стаклена амбалажа можда има мање микропластике него пластична, али је безбеднија за транспорт и чување.

„Имамо и другу страну медаље, а то је што вода која се флашира, да би се постигла финоћа и чистоћа пролази кроз додатне филтере који су често од пластике. Зато бих ја увек радије изабрала воду из чесме јер она подлеже већој анализи него флаширана вода“, истиче микробиолог.