Treba li da pokušavamo da dignemo „dobar“ holesterol – možda i ne moramo

HDL holesterol se smatra „dobrim" holesterolom. Iako je još uvek vrsta masti u našem krvotoku, ona ne začepljuje arterije, a viši nivoi su povezani sa manjim rizicima za pojavu kardiovaskularnih problema.

Lipoprotein niske gustine, ili LDL, smatra se „lošim" holesterolom jer je to tip masnoće koja se nakuplja u našim arterijama i može da doprinese većem riziku od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Trigliceridi, druga vrsta masti u krvi, povezani su sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara, ako imamo nizak HDL ili visok LDL.

Stoga bi imalo smisla da, kako bismo zaštitili svoje srce, želimo da povećamo svoj dobar holesterol. Ali istraživanja koja ispituju povećanje HDL-a do sada nisu pokazala naknadno smanjenje srčanih problema, a ni lekovi koji podižu dobar holesterol ne umanjuju te rizike.

„Počevši od sedamdesetih, velike populacione studije su pokazale da ljudi koji imaju veoma nizak nivo HDL holesterola, imaju veći rizik od srčanog udara,” kaže dr Anand Rohatgi, kardiolog i profesor na UT Sautvestern medicinskom centru.

To je „snažan prediktor rizika“, dodaje, zbog čega je nizak HDL dospeo u kalkulatore rizika od srčanih bolesti koje lekari i danas koriste – ali to ne mora da se prevodi u način lečenja.

Stručnjaci se slažu da je odnos između viših nivoa HDL-a i boljeg zdravlja srca korelacioni – a ne uzročno-posledični. „Kada su proučavani lekovi koji podižu HDL holesterol, to nije dovelo do smanjenja rizika od srčanih oboljenja. Dakle, sa farmaceutskog stanovišta, to nije cilj lečenja – to je marker rizika.“

 Umesto da se fiksiramo na bilo koji aspekt holesterola, ističe doktor, moramo da razmišljamo o brojevima zajedno, zajedno sa drugim markerima rizika za srčane probleme kao što su starost, pol, krvni pritisak i dijabetes.

Međutim, određene životne navike povećavaju HDL, napominje dr Rohatgi. Medicina jednostavno još uvek ne zna kakav efekat povećanje HDL holesterola zapravo ima na naše srce. Sami brojevi „nisu kristalna kugla“, napominje kardiolog.

Sledeće navike su povezane sa višim nivoima HDL-a – kao i drugim prednostima za naše srce i opšte zdravlje.

Vežbajte više

To što veći deo dana provodimo sedeći povezano je sa nizom zdravstvenih problema, uključujući veću verovatnoću od kardiovaskularnih bolesti. Rutinski se pokazalo da više kretanja povećava nivoe HDL-a, a takođe je povezano sa dužim životnim vekom i nižom stopom srčanih oboljenja.

Ciljajte oko 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, kaže dr Melisa Trejsi, kardiolog i medicinski direktor za rehabilitaciju srca u Medicinskom centru Univerziteta Raš. To može biti bilo koji oblik kardio vežbi – brzo hodanje, igre sa loptom, ples, plivanje, vožnja bicikla ili bilo šta drugo u čemu uživate i čega ćete se pridržavati – sve što nam ubrzava otkucaje srca.

Možemo čak i da radimo nekoliko sesija od 10 ili 15 minuta svakog dana, ako se to bolje uklapa u naš dnevni raspored, kaže doktorka.

Jedite nezasićene masti koje su zdrave za srce

„Jedenje hrane bogate polinezasićenim i mononezasićenim mastima i antioksidansima može poboljšati odnos HDL i LDL masnoća“, navodi dr Džoj M. Gelbman, kardiolog.

Dajte prednost opcijama poput maslinovog ulja i masne ribe u odnosu na hranu koja ima više zasićenih masti, poput crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, pržene hrane i peciva.

Zdraviji izbori u ishrani znače da naše telo neće skladištiti toliko masti. Koristiće zalihe masti za deo energije, što zauzvrat pomaže našem telu da bolje metaboliše holesterol, objašnjava dr Trejsi. To može dovesti do nižeg LDL-a i većeg HDL-a, jer HDL pomaže u transportu LDL-a do jetre gde se obrađuje i izlučuje, dodaje prof. Rohatgi.

Prestanak pušenja

Pušenje ne samo da snižava HDL, već takođe ometa HDL koji imamo u njegovom zaštitnom poslu. Prestanak pušenja može povećati HDL za nekoliko nedelja, prema meta-analizi u Biomarker risrču.

Stručnjaci ne znaju tačno zašto se to dešava, ali to može imati veze sa načinom na koji pušenje opterećuje telo, kaže Gelbman.

Osloboditi se viška kilograma

„Vežbanje, gubitak težine kod onih koji imaju višak kilograma, i prestanak pušenja su ključna sredstva za optimizaciju HDL-a“, kaže dr Gelbman. Ako ste gojazni, postizanje zdravije težine može smanjiti naše trigliceride i LDL i podići HDL.

Gubitak težine ne mora da bude dramatičan: ljudi koji su izgubili samo jedan do tri procenta svoje telesne težine već su imali bolje nivoe HDL-a od ljudi koji su izgubili samo jedan odsto, utvrđeno je u studiji o gojaznosti i kliničkoj praksi.

Iako je pronalaženje održivog plana ishrane koji će vam pomoći da izgubite težinu i što je još važnije, da je zadržite, istraživanja ukazuju da hrana sa više proteina i masti i manje ugljenih hidrata može imati najveći uticaj na HDL.

Stručnjaci još uvek ne razumeju u potpunosti konkretne prednosti za srce od viših nivoa HDL-a.

„Složeno je i dinamično, i to je ono što ga čini teškim za proučavanje i teško utvrditi“, ističe prof. dr Rohatgi. Ali navike koje su zdrave za srce imaju dodatne prednosti bez obzira na njihov uticaj na naš holesterol, kao što su duži životni vek, poboljšana kardiovaskularna kondicija i manji rizik od srčanih oboljenja.

Činjenica da oni takođe povećavaju naš HDL u procesu je dodatna prednost.