Antibiotici budućnosti se kriju u našim crevima

Istraživači u SAD su pregledali mikrobiome 1.773 osobe, analizirajući 444.054 prethodno identifikovanih proteina za njihov antibiotski potencijal.

Od 78 obećavajućih kandidata koje je tim sintetizovao i testirao u laboratoriji, 70,5 odsto njih je pokazao sposobnost da se bori protiv mikroba, poput bakterija, što ukazuje da bi u budućnosti mogli da se koriste kao antibiotici.

„Gledamo na biologiju na izvor informacija. Sve je samo kod. Ako bismo smislili algoritme koji mogu da srede taj kod, mogli bismo da drastično ubrzamo otkrića antibiotika“, kaže Cezar de la Fuente sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Jedan od novootkrivenih proteina koji najviše obećavaju je prevotelin-2. Njegov učinak protiv bakterija uporediv je sa polimiksinom B, trenutno jednim od vodećih antibiotika u slučajevima protiv infekcija koje su razvile otpornost na druge lekove.

„Ovo ukazuje da kopanje po ljudskom mikrobiomu u potrazi za novim klasama antimikrobskim peptidima je obećavajuć put napred za stručnjake i doktore, a posebno za pacijente“, navodi Ejmi Bat sa Univerziteta Stanford.

Ima još mnogo posla dok ne budemo uspeli da pretvorimo ove proteine u funkcionalne antibiotike, ali rani rezultati su veoma obećavajući.

Stručnjaci takođe kažu da otkriveni proteini nisu građeni kao konvencionalni antimikrobski molekuli, što bi moglo da otvori nove pravce i razvijanju oružja protiv superbakterija.

„Zanimljivo, ovi molekuli imaju drugačiju strukturu od onih koje tradicionalno smatramo antimikrobskim. Jedinjenja koja su otkrivena čine novu klasu sa jedinstvenim svojstvima koja mogu da nam pomognu u razumevanju i proširivanju antimikrobske liste“, ističe Marselo Tores sa Univerziteta u Pensilvaniji.

Uobičajen način razvoja antibiotika iziskuje mnogo vremena i napora, zbog čega De la Fuente i njegove kolege traže nove izvore antibiotika koji mogu da budu brže aktivirani.