уторак, 19.11.2024, 21:40 -> 21:40
Извор: РТС, draxe.com
Гљивичне инфекције, како се добијају, преносе, и на који начин се заштитити
Код професионалних спортиста као и код особа које се више крећу и физички су активније, количина зноја коју стварају је већа, па они тако, неретко носе и знојаву одећу у дужем временском периоду, што ствара савршено окружење за размножавање бактерија које изазивају гљивичне инфекције.
Посебно је проблематична и непријатна инфекција тинеа крурис (tinea cruris) јер захвата глутеалну регију, предео ануса, репоне, и скротум код мушкараца, и чешћа је код мушкараца него ког жена. Узрок је пецкања и свраба.Студије су показале да је око 10 до 20 процената (негде чак до 25 процената) светске популације погођено гљивичним инфекцијама коже. Срећом, уз одговарајућу хигијену, одговарајућу храну и етерична уља, инфекција обично може да се повуче у року од неколико недеља.
Род гљивица које су одговорне за тинеа крурис инфекцију назива се trichopyton, оне су такође, међу узроцима атлетског стопала и сличне инфекције браде, ноктију и власишта.
Гљивица која изазива свраб посебно напредује у топлим, влажним подручјима и јавља се углавном код одраслих мушкараца и тинејџера. Може се активирати трењем одеће и продуженом влагом у пределу препона, што омогућава знојење.
Технички ова инфекција може бити заразна јер се може пренети са једне особе на другу директним контактом кожа на кожу или контактом са неопраном одећом, као што су купаћи костими, која је додирнута или дељена.
Ако имате атлетско стопало, чак се може пренети тако што ћете додирнути сопствена стопала или чарапе, а затим додирнути подручје препона, наводе стручњаци.
И топло и влажно време може допринети инфекцијама. Такође, већа је вероватноћа да ће људи који имају одређена здравствена стања, као што су гојазност или болести које изазивају проблеме са имунолошким системом, развити инфекцију.
Иначе, уобичајено је да свако има микроскопски ситне гљивице и бактерије које живе на његовом телу, а међу њима су и дерматофити. Дерматофити живе на мртвим ткивима коже, косе и ноктију и напредују у топлим, влажним подручјима, попут унутрашњости бутина.
Међутим, када се подручје препона зноји и није правилно осушено, нити хигијенски третирано, оно задржава топлоту и влагу, пружајући савршено окружење за живот и раст гљивица.
Уобичајени симптоми ове инфекције су црвене, уздигнуте, љускаве мрље које могу да се претворе у пликове који могу да пукну и цуре, а често имају оштро дефинисане ивице, неуобичајено тамна или светла кожа, свраб и пецкање у пределу препона, бутина или аналном делу, љуштење или пуцање коже, осип који се погоршава са вежбањем.
Ако траје дуже од две недеље, у питању је озбиљна инфекција која ће се вероватно стално враћати, па је у том случају потребна лекарска помоћ.
Фактори настанка и ширења инфекције
Инфекцији доприноси синтетичка одећа и одећа која „не дише“ јер гљивице посебно напредују у таквим условима.
Свраб је чешћи код мушкараца него код жена, вероватно због анатомских и хормоналних фактора који доприносе топлијем, влажнијем окружењу у пределу препона. Такође је изузетно честа код мушких тинејџера.
Људи са ослабљеним имунолошким системом су под већим ризиком од гљивичних инфекција, јер су њихова тела мање способна да се боре против патогена. Дијабетес такође може повећати ризик од гљивичних инфекција.
Прекомерна телесна тежина може створити веће кожне наборе који задржавају влагу, пружајући идеално окружење за раст гљивица а и дељење пешкира, одеће или спортске опреме може ширити гљивице одговорне за свраб.
Како спречити гљивичне инфекције
Свакодневно се туширајте или купајте, посебно након бављења спортом. Одржавајте проблематична подручја што је могуће сувљим тако што ћете увек користити чист пешкир након туширања или пливања.
Избегавајте дељење пешкира. Покушајте да избегнете ношење уске одеће и доњег веша и свакодневно мењајте одећу и доњи веш.
Важно је да користите посебан пешкир за ноге, а посебан за друге делове тела.
Избегавајте јако парфимисане регенераторе за тканине и агресивне прашкове за прање, јер могу изазвати додатну иритацију.
Пре него што испробате антифунгалне или прашкове за сушење коже, који могу да садрже много хемикалија, испробајте природне препарате.
Конвенционално лечење свраба укључује употребу прашкастих спрејева, који често садрже антифунгални клотримазол. Клотримазол је „активни састојак“ многих препарата у виду крема, спреја, праха.
Најчешћи нежељени ефекти клотримазола укључују црвенило, иритацију, пецкање, оток, осетљивост, избочине налик бубуљицама или љуштење третиране коже.
Антифунгални лек који се зове тербинафин се чешће користи за лечење гљивица које погађају нокте на рукама или ногама (онихомикоза).
Уобичајени нежељени ефекти укључују стомачне тегобе (пролив, гасове, мучнину, бол у стомаку), главобољу, вртоглавицу, благи осип на кожи, свраб или чак непријатан/необичан укус или губитак чула укуса.
Природни лекови и начини борбе против свраба и инфекција
Природни лекови из биљака добијају на популарности због ових очигледних предности поред тога што имају мање нежељених ефеката, помажући пацијентима да их толеришу много боље од синтетике. И промене у исхрани могу помоћи у лечењу и превенцији свраба.
Храна са високим садржајем шећера и угљених хидрата често подстиче раст гљивица као и алкохол, посебно пиво. Смањењем или елиминацијом конзумирања алкохола, можда ћете моћи да држите ствари под контролом.
Невен је природни антисептик и има антиинфламаторно дејство, па је савршен природни лек за свакога ко има осетљиву кожу.
Цветови невена се дуго користе у народној терапији, а више од 35 лековитих својстава има је приписано што ову биљку чини добром опцијом за лечење свраба услед напада гљивица.
Уље лаванде користи кожи јер је одличан антисептик који садржи антифунгална својства. Помаже у зарастању рана и може помоћи у спречавању стварања ожиљака. Обично је безбедан за употребу код деце.
И уље чајевца је одличан начин за лечење свраба јер има снажне антигљивичне способности, природни је антисептик и гермицид који помаже у смањењу свраба и упале коже.
Покушајте да комбинујете три до четири капи уља чајевца са мало маслиновог или кокосовог уља и нанесите на инфицирано подручје два пута дневно.
Алое вера је један од најбољих природних лекова за лечење било које кожне инфекције. Има антифунгална, антиинфламаторна, антисептичка и антибактеријска својства која могу смањити нелагодност.
Поред тога, алое вера продире дубоко у доње нивое коже, доносећи своја изузетна својства тамо где су најпотребнија.
Иако се алоја састоји од 99 посто воде, гел из алое вере садржи супстанцу познату као гликопротеин. Гликопротеин убрзава процес зарастања заустављањем болова и упале. Такође може помоћи у стимулацији имунолошког система.
Коментари