Prof. Stojanović: Potrebna nam je edukacija i o čuvanju i o korišćenju lekova
Smo tokom prošle godine popili smo više od sedam miliona kutija lekova i to samo anksiolitika. Dodatni problem predstavlja čuvanje lekova kada se temperatura približi četrdesetom podeljku. O čuvanju, ali i prekomernom uzimanju lekova i kakve posledice može da ima na naš organizam, za RTS je govorio prof. dr Radana Stojanovića, kliničkog farmakologa i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako bi lek ispoljio svoje farmakološko dejstvo, odnosno da imamo korist od njegove primene, da bude efikasan uz očuvanu bezbednost, moraju da budu zadovoljena dva procesa, napominje profesor Stojanović.
„Jedan je način čuvanja, a drugi je način korišćenja. Tako da nam je potrebna edukacija na oba polja. Ako jedan proces izostane, ako ne bude adekvatno sproveden, onda će sigurno doći do kompromitovanja terapijskog procesa i postaviće se pitanje kada je izlečenje u pitanju“, ističe profesor.
Kada je čuvanje u pitanju, prva stvar je do kada određeni lek može da se koristi pod uslovom da je adekvatno čuvan. Pošto je na pakovanju leka odštampan datum isteka kada su u pitanju tablete i kapsule, tada su stvari jasne, dodaje dr Stojanović.
Kada su tečni oblici lekova u pitanju, kao što su rastvori, kapi, sirupi za decu i slično, tu je potrebno obratiti dodatnu pažnju. Datum koji stoji odštampan na pakovanju važi samo dok se bočica ne otvori.
„Međutim, kada se bočica otvori, taj rok više ne važi. Otvoreni lek koji kreće da se koristi, treba iskoristiti najčešće u roku od 7 do 14 dana. Roditelji to znaju, amoksicilin, penicilinski antibiotik za decu, nalazi se u bočicama u obliku praška za oralnu suspenziju. I dok je on u obliku praška u toj bočici taj rok koji oštampa na toj kutiji važi“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Međutim, da bi detetu dali lek, prašak mora da se rastvori u vodi i u momentu rastvaranja počinje da važi novi rok trajanja leka, a to je narednih sedam dana ako ga čuvamo na sobnoj temperaturi, odnosno 14 dana ako ga čuvamo u frižideru.
Kako da čuvamo lekove
Najjednostavnije je pitati farmaceuta u apoteci, savetuje profesor. Ukoliko tako ne dobijemo savet, može da se pročita uputstvo koji ide uz lek gde je tačno navedeno kako neki lek treba da se čuva.
„Da se ne zamrzavaju, zatim obavezno da se čuva van domašaja dece, da se ne čuvaju neke ogromne količine lekova, već samo one koje su potrebne, da ne stvaramo zalihe –to su neke opšte pravila kada su čuvanje leka u pitanju“, navodi farmakolog.
Na većini lekova stoji uputstvo da se čuvaju na temperaturi do 25 stepeni Celzijusa, ali kada temperature prelaze 30 stepeni, mnogi, posebno stariji pacijenti, stavljaju lekove u frižider.
Profesor Stojanović napominje da u stanovima temperatura retko kada prelazi 30 stepeni i zato nije potrebno stavljati lekove u frižider.
Šta se dešava sa lekom koji nije adekvatno čuvan
Ukoliko vidimo da su tablete na neki način promenile svoja fizička svojstva, alo su mekše ili tvrđe, ako su izgubile svoj oblik, drugačije mirišu, imaju drugačiji ukus – sve su to znaci da je došlo do određenih fizičko-hemijskih promena i da taj lek neće bite efikasan, a veliko je pitanje i u kolikoj meri će oštetiti zdravlje pacijenta, ističe prof. dr Radan Stojanović.
Kako adekvatno čuvati lekove na putovanju
Profesor Stojanović savetuje da se lekovi na putovanju nose u ručnoj torbi jer je tako lakše kontrolisati temperaturu i šta se dešava sa lekovima. Ukoliko je neophodno da se lek transportuje na niskim temperaturama, koje odgovaraju temperaturi frižidera 2 do 8, onda se mogu koristiti zamrzuti gel paketi koji su dovoljni za transport lekova.
„Ništa više od toga ne treba preduzimati. Kada govorimo o deci, roditelji su skloni tome da preteruju, da ta putna poteka sadrži više nego što je potrebno za svaki slučaj. Za to nema potrebe. Ako dete koristi odveđenu terapiju, hroničnu, te lekove treba poneti. Ništa drugo ne treba nositi“, napominje gost Jutarnjeg programa, prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Коментари