Zašto se javlja i kako se leči refluksna bolest – vraćanje želudačne kiseline u jednjak

U RTS Ordinaciji o problemu refluksne bolesti govorio je doc. dr Ognjan Skrobić sa Prve hirurške klinike, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Šta je GERB, odnosno stalno vraćanje želudačne kiseline u jednjak i po čemu se razlikuje od standardne pojačane kiseline?

– GERB je skraćenica za gastroezofagealnu refluksnu bolest ili kako to ljudi često vole da kažu refluks. Kiselina u želucu je normalna stvar, ali je problem kada počne da se vraća. Razlozi za to su brojni i ne samo kiselina, nego problem refluksa je bilo kakav sadržaj u želucu kad počne da se vraća u jednjak i dovodi do pojave simptoma odnosno do oštećenja jednjaka to onda možemo smatrati refluksnom bolešću

Koliko često to treba da se dešava kako bismo znali da je vreme da se obratimo stručnjaku?

– Po definiciji kažu da ako se javlja dva puta nedeljno, da je to već zabrinjavajuće i da bi trebalo da se obratite lekaru, to je po nekoj prihvaćenoj definiciji za GERB. Simptomi koji se javljaju kod refluksne bolesti dva ili više puta već predstavljaju alarmantan znak da treba da potražite pomoć.

Koji su atipični simptomi i šta je tihi refluks?

– To je dosta širok spektar tih raznoraznih mogućih simptoma koji mogu da se jave, svi su povezani sa refluksom. Postoji veliki procenat ljudi koji se žali na osećaj iritacije u grlu, pečenja samo u ždrelu i mada nemaju onu tipičnu gorušicu ili onaj tipični osećaj vraćanja, mi to zovemo regurgitacija kada legnete da spavate, pa vas u toku noći probudi sadržaj koji vam se praktično vratio u usnu duplju i nekad zalio glasnice i doveo do iritacije.

Taj neki tihi refluks, ljudi se žale na čest kašalj i to je obično neproduktivni, suv kašalj, nadražajni, promuklost, povremeno, čak i na simptome sa disanjem, oštećenje zubne gleđi neretko, sluzokože usne duplje – to su sve neki simptomi koje vezujemo sa refluksom, a sama priroda refluksa može biti različita.

Može biti da se vraća samo tečan sadržaj kiseli, ali dosta često ako se vazduh nakuplja u želucu i ako se želudac sporije prazni, a taj vazduh se ventilira stalno, to mi zovemo gasni refluks i takav refluks izaziva ove simptome tog tihog refluksa.

Koji su mogući uzroci čestog vraćanja želudačne kiseline u jednjak?

– To je multifaktorijalno i generalno postoji stanje, to je ona želudačna kila, odnosno hernija hijatusa jednjaka, kada oslabi taj naš prirodni mehanizam sfinkterski, jednjak normalno prolazi kroz dijafragmu, ulazi u trbuh i nastavlja se na želudac.

Vremenom taj otvor na dijafragmi može da se olabavi i jednjak se povlači gore, povlačeći za sobom želudac i dolazi gore iza srca i ako postoji i mala kilica takve vrste, a vi ste prebrzo pojeli obilan obrok i uneli u sebe veliku količinu vazduha ako jedete brzo. Vrlo je verovatno da će doći do vraćanja i do simptoma refluksne bolesti.

U pojedinim slučajevima i kada nema kile, ali se želudac sporo prazni, kao na primer kod ljudi koji imaju šećernu bolest, može doći do pojave simptoma refluksa. Kod većine ljudi pražnjenje želuca traje sat ili sat i po, dok kod nekih traje preko šest ili osam sati, možda čak i duže.

Da li su hrana ili način na koji jedemo krivi što se kiselina vraća na gore?

– Naravno, vrsta hrane jeste. Brza hrana koju konzumiramo i ti koncentrovani šećeri, peciva, belo brašno koje je jako nekvalitetno i namirnice koje se od toga spremaju, ali uz to tu su bitne još dve stvari, a to je brzina kojom jedemo, odnosno količina hrane koju jedemo, a to je vrlo povezano. Ako jedemo brzo, po pravilu ćemo da pojedemo mnogo više nego što nam stvarno treba.

Koliko je opasno ako se želudačna kiselina vraća u jednjak stalno?

– Ovde stalno spominjemo želudačna kiselina, ali u želucu, posebno je možda opasniji za refluks ako uz kiselinu postoji i žučni sadržaj koji se vratio, koji može da bude jako opasan i agresivan po jednjak.

Klasično kiselina koja se vraća stalno dovešće do pojava upala jednjaka i to mi nazivamo erozija jednjaka i to je stanje koje je slično, recimo, čiru na želucu, na dvanaestopalačnom crevu i sad te erozije mogu biti od početnog do nekog A, B, C, D stadijuma, gde kada su jasno izražene, praćeni su simptomima jakog bola u sredogruđu i ako se ne leči dovodi do suženja jednjaka, odnosno otežanog gutanja hrane.

Najopasnija komplikacija je Baretov jednjak i nastaje kao rezultat dugogodišnjeg hroničnog refluksa gde je prisutan sadržaj žuči i to je neka vrsta predkarcinoze. To je karcinom sa najvećim porastom incidence od svih solidnih tumora, od preko 500 odsto u poslednjih 30 godina i postao je dominantan tip tumora jednjaka.

Koliko dugo treba da traje refluks da bi se razvio ozbiljan problem?

– U pitanju su godine, to je jako dugačak proces i neće ništa da se desi preko noći i zato je bitno sa jedne strane otići na rutinski pregled i to stalno ponavljamo svima, rutinska endoskopija čak iako ne osećate nikakve simptome, apsolutno je nešto je preporučljivo da se odradi u nekoj srednjoj dobi, a već i na blagu pojavu simptoma nije dovoljno uzimati lekove koji će da ublaže simptome, nego da se istraži šta je u pozadini toga.

Kada se zbog problema sa želudačnom kiselinom radi gastroskopija?

– Ako su ti simptomi učestali, ako počnu da se javljaju dva ili više puta nedeljno, ako se jave uznemirujući simptomi kao što je otežano gutanje što je apsolutna indikacija da se odmah javite lekaru i da se što pre uradi endoskopija. Ako dođe do osećaja pečenja, gorušice, vraćanja hrane, to su sve neke indikacije da se što pre uradi taj pregled.

Šta ako se gastroskopijom ništa ne otkrije, a čovek ima i dalje simptome?

– Postoji niz pregleda koje možemo da radimo, a to su takozvani pregledi iz grupe funkcionalne dijagnostike. Postoji jedan pregled koji se zove dvadesetčetvoročasovna pe-ha metrija kombinovana sa nekom impedancom gde se ubacuje jedan tanki kateter kroz nos u jednjak i njim merimo 24 sata kakva je pe-ha vrednost odnosno nivo kiselosti u jednjaku, a detektujemo i svaku epizodu refluksa upravo na bazi te impedance.

Koje su opcije da se situacija vraćanja sadržaja iskontroliše da ne dođe do hirurgije?

– Ono što ćemo prvo da savetujemo, to je promena životnih navika, dijeta. Sledeće, to su lekovi, danas sve prihvaćeni ti inhibitori protonske pumpe, vrlo efikasni lekovi. Da bi delovali, najbolje je nekih pola sata pre obroka, to je neko zlatno delovanje, da se uzimaju i ti vrlo efikasni lekovi mogu da vrlo brzo dođu do regulacije simptoma. Naravno, ako pacijent zahteva da tu terapiju uzima stalno godinama i ako bez lekova više ne može, ponovo negde počnemo da razmišljamo o hirurgiji.

Koliko dugo se lekovi za kontrolu želudačne kiseline mogu koristiti?

– Radi se o vrlo efikasnom i bezbednom leku, jako dugo je sad već na tržištu uz jednu jako široku rasprostranjenost ovih lekova za brojne indikacije, od kojih je GERB verovatno najčešća.

Ono što je ipak činjenica da je poslednjih godina su posebno počeli ipak da izlaze naučni podaci da ti lekovi imaju svoje neželjene efekte. Prevashodno treba da znamo da ta želudačna kiselina i te kako ima svoju fiziološku ulogu, ako je stalno suprimiramo da će neke bakterije koje, možda ne treba da prođu ipak da prođu do digestivnog trakta. Na ovaj način se menja bakterijska flora, može doći do problema u pražnjenju, do dispeptičnih tegoba, pa se ovi lekovi ne preporučuju ljudima koji imaju osteoporozu.

Kada se problem vraćanja kiseline u jednjak, GERB, rešava hirurškim putem?

– Kod pacijenta koji imaju anatomski velike želudačne kile, ali i pacijenta koji nemaju preveliku kilu, ali ipak imaju anatomski defekt i ne mogu bez lekova ili oni koji, pored gorušice, imaju stalno vraćanje hrane i tu lekovi ne mogu da pomognu. Takođe, treba razmotriti tu mogućnost i kod pacijenata koji imaju Baretov jednjak i koji imaju teška refluksna zapaljenja.

Koje se hirurške metode primenjuju kod ovog problema?

– Ova vrsta hirurgije se izvodi isključivo minimalno invazivno laparoskopski kroz onih par malih rupica na trbuhu. Postoje danas i neke inovativne metode, recimo, mi smo baš skoro počeli da radimo jednu novu, a to je praktično funduplikacija bez reza koja se izvodi endoskopski, transoralno, posebnim aparatom, gde iznutra šijemo želudac i vraćamo tu neku anatomiju što više približno ka normalnoj.