Da li nam deca postaju zavisna od šećera

U odnosu na 1950. deca danas jedu 25 puta više slatkiša i uzimaju otprilike 30 puta više gaziranih pića. Za mališane, slatkiši su poput magneta – pored dobrog ukusa, šećer im obezbeđuje energiju neophodnu za svakodnevne fizičke aktivnosti i igru. Ali, koja količina šećera je njima dnevno potrebna?

Да ли нам деца постају зависна од шећера

Slučaj dečaka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog čega su njegovi roditelji morali da podignu kredit kako bi platili lečenje, podsetio nas je na stare dileme, kada ljubav prema slatkišima kod najmlađih prerasta u zavisnost.

Gošća Jutarnjeg programa, nutricionistkinja Jovana Živić, naglašava da su podaci poražavajući, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu više toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadrže šećer.

„Znači, šta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima određenu količinu šećera, tako da najveći problem nisu slatkiši, na primer, kao čokoladice, već koliko unesemo namirnica koje nisu dovoljno kvalitetne u ostalom delu dana”, napominje nutricionostkinja.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti šećeri, dok neke nove preporuke tu granicu spuštaju čak na pet odsto. U proseku, za decu do šest godina gornja granica bi trebalo da bude oko 20 grama šećera dnevno.

Istraživanja takoće pokazuju da deca uzrasta do osam godina dnevno unesu oko 21 kašičicu šećera, a do 13. godine 34 kašičice.

„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, što je približno jedna kašika šećera, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja. Kad kažemo šećeri, mi tu moramo paziti da mi šećer imamo i u ostalim namirnicama koje kupujemo, ali nismo ni svesni da imaju šećere kao što su, na primer, sokovi, grickalice, kolači, hleb, pekarski proizvodi i slične stvari. To se ne odnosi samo na slatkiše“, ističe Jovana Živić.

Gojaznost i dijabetes kod dece

Sve više dece je gojazno i koja zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napominje nutricionistkinja.

„Samim tim se razvija taj neki metabolički sindrom dosta rano kod dece, zato što čim smo gojazni nama se hormonski proces narušava, a taj disbalans koji nam remeti funkcionisanje na nivou insulina i leptina zbog toga smo podložni nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije“, objašnjava Živićeva.

U suštini, istraživanja pokazuju da ne bi trebalo slatkiše jesti više od dva puta nedeljno.

„To je u teoriji. Kada pogledamo praktično, dosta dece svakodnevno jede slatkiše, što opet ne možemo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Moramo biti svesni da deca kroz čašu soka unesu 30 grama šećera, čime su već zadovoljene dnevne potrebe. Zato bi trebalo roditelji da se potrude da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.

Zavisnost od šećera

Pojedina istraživanja pokazuju da šećer utiče na naš organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da utiče na krvno-moždanu barijeru, sistem nagrađivanja i hormonski brzo podiže nivo energije.

„Uglavnom, odrasli kažu da je potrebno četiri-pet dana da se prođe kriza čišćenja od slatkiša. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatkiše, i ukoliko uvide da imaju neizdrživu potrebu za njima, znači da su razvili zavisnost“, navodi Živićev.

Zato bi roditelji trebalo da vode računa da makar pokušaju da deci ne daju slatkiše baš svaki dan, što naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okružena proizvodima punim šećera.

„Potrebno je naći balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer može imati i suprotan efekat. Možda treba pokušati i sa nekim zdravim slatkišima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporučuje nutricionistkinja Jovana Živić.