Da li je zdravo jesti vruću supu

Koja supa ili čorba je dobar izbor za predjelo?

„Kod nas se tradicionalno i čorbice i supe pripremaju sa različitim dodacima, što doprinosi njihovoj većoj kalorijskoj vrednosti, a samim tim i otežanim varenjem u toku glavnog obroka. Najidealnije bi bilo da pojedemo bistru kokošiju ili pileću supicu ili čorbicu od povrća, jer one ne sadrže dodatke, nisu začinjene i imaju nižu kalorijsku vrednost, pa samim tim neće otežati varenje, nego će doprineti većem osećaju sitosti, kako ne bismo uneli veću količinu hrane tokom glavnog obroka“, precizirala je nutricionistkinja Jovana Ranisavljev.

Istakla je da supe ili čorbe sa dodacima, kao što su, na primer, teleća krem čorba sa povrćem i mesom ili riblja čorba, mogu da se jedu kao glavni obrok, jednu do dve porcije, jer zbog svoje kalorijske vrednosti, doprinose osećaju sitosti i nutritivno su bogate.

Zašto je zdravo redovno jesti domaću supu?

Supa sadrži veliku količinu tečnosti, hidrira organizam, utiče na probavu, ko ima problema sa ostipacijom (zatvorom), može dodatno da poboljša rad i peristaltiku creva. Unosimo vitamine i minerale koje smo dobili iz koske ili mesa koji su se kuvali, objasnila je nutricionistkinja Ranisavljev i dodala da u tanjiru ne treba da preovladavaju rezanci, već peršun ili celer.

Koliko zaprška u čorbama otežava varenje?

„Zapršku ne bi trebalo da unosimo, jer prženjem se oslobađaju slobodni radikali, pa ne doprinosimo organizmu dodavanjem zaprške jer tu nema nutritivnih vrednosti. Ne unosimo nikakve vitamine i minerale kroz zapršku, a ona dodaje kalorijsku vrednost čorbici“, naglasila je Jovana Ranisavljev.

Čorbe bi trebalo jesti bez zaprške, sadrže dovoljnu količinu proteina koja je adekvatna za jedan obrok i ukoliko je osoba u procesu gubitka telesne mase, ne bi trebalo dodavati pavlaku.

Jaja i pavlaka povećavaju kalorijsku vrednost, rekla je nutricionistkinja i dodala da ako postoji potreba da se poveća kalorijski unos tokom dana kod male dece ili ako smo bolesni, možemo ubaciti te namirnice.

Što se tiče povrća i zeleni, kao što  su paškanat ili šargarepa, nutricionistkinja savetuje da se ovo povrće jede kao sveža salata, posebno kod dijabetičara i ljudi sa insulinskom rezistencijom, jer ima niži glikemijski indeks i sadrži veću količinu vlakana, što se kuvanjem gubi. Čorbu je poželjno jesti svaki dan, a minimum jednom ili dvaput nedeljno.

Kako napraviti brzo dobar potaž?

„Bitno je da u frižideru imamo namirnice, može da se napravi od povrća koje volimo. Ja najčešće pravim bundevu i šargarepu u kombinaciji sa tikvicom i ponekad dodam neki manji krompir, ukoliko preteram sa količinom vode koju sam dodala, pa nemam vremena da ukuvavam taj potaž, da bi se malo zgusnulo. Jedem ga, naravno, uz grčki jogurt“, objašnjava gošća RTS Ordinacije.

To se kuva vrlo kratko da se ne bi gubili vitamini i minerali i nakon toga povrće može, direktno u šerpi, da se izmiksa štapnim mikserom ili da se prebaci u blender.

Nutricionistkinja je objasnila da se u čorbu može dodati i kokosovo mleko, jer je nutritivno bogato. Što se tiče peršuna i limunovog soka, treba ga dodati pre konzumacije, u supu ili čorbu koja se malo prohladila kako ne bi nestao vitamin C.

Koliko je zdravo jesti vruće?

„Ne bi trebalo da jedemo vrelu čorbicu, generalno, vrelu hranu, trebalo bi da bude prohlađena bar za neki stepen nego što se priprema, jer ta visoka temperatura otežava varenje“, objasnila je Ranisavljevićeva.

Kolika dugo je potrebno kuvati povrće kako bi zadržalo vitamine i minerale?

Što kraće, to bolje. „Prilikom pripreme potaža, dovoljno je da provri voda i da malo razmekša to povrće i to je sve. Ne treba povrće ukuvavati da što duže bude pod tom parom, nego da bude minimalno tretirano. Generalno, sve voće i povrće, najbolje je jesti u svežem stanju“, precizirala je nutricionistkinja i pojasnila da je tri do pet minuta kuvanja dovoljno.

Potaže i variva je zdravije kuvati u ekspres loncu, jer se manje gube hranljivi sastojci.

Masnoću u supi, onu koja se pojavila od mesa, možemo skloniti ili ostaviti i pojesti u zavisnosti od naših potreba: „Ako nam treba manji kalorijski unos ili nam supa ne prija kada je toliko masna, možemo to da skinemo. Ali, apsolutno nema potrebe da skidamo tu masnoću, jer je ona iz tog mesa zadržana u supi i doprineće dužem osećaju sitosti“.

Da li supa iz kesice može da pomogne kod digestivnih tegoba?

Nekada i supa iz kesice može da bude korisna kod dijareje i povraćanja, jer sadrži visok sadržaj natrijuma, tako da će doprineti da malo živnemo, da dobijemo energiju i da nismo toliko malaksali.

„To možemo da koristimo kao instant varijantu tog momenta kada nam se dešava, ali da se svakako fokusiramo na pripremu domaće supe, jer je kvalitetnija, jer kroz nju unosimo i delom proteine, što iz tog mesa od kog se kuvala i naravno, vitamine i minerale koji su u samoj supi“, poručila je nutricionistkinja Jovana Ranisavljev.