Ambrozija – još koliko dana će nas mučiti, i kako na nju utiču najavljene kiše

Prema poslednjim podacima Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine – sedam do jedanaest puta je veća koncentracija polena ambrozije od dozvoljene, pojedinim danima.

„Statistike i analiza je pokazala da su to najveća prekoračenja, od 28. avgusta, do šestog, sedmog, osmog deptembra. Ove godine je sve to poranilo tako da mi za Beograd konkretno, beležimo najveću dnevnu vrednost 20. avgusta“, rekla je Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Dodala je da ambroziji pogoduje temperatura od 30, 31 stepen, dok smanjuje svoje funkcije na nešto višim temperaturama. Tako se beleže manje vrednosti alergena kada su ekstremne vrućine.

„Kada su pljuskovi veći, mi na uzorcima vidimo da je vazduh opran od zagašenja, od drugih a i od ovog prirodnog zagađivača“, kaže Mitrovićeva.

Objašnjava da, prema novim istraživanjima, polenova zrna mogu da pod dejstvom vlage pucaju i da tako lakše prenose svoj materijal, pa se alergične osobe ne osećaju uvek bolje posle kiše.

„Savet za one alergične je da naročito u prepodnevnim satima ne izlazimo u prirodu, a da se po povratku opere kosa i promeni odeća, da se koriste klimatizovane prostorije i naravno – medikamentna terapija“, izjavila je gošća RTS-a.

„Moram da napomenem da smo kao društvo dopustili da se ovaj korov jako raširi na našoj teritoriji. Pre ulaska u studio sam proverila podatke i saznala da je Požarevac, na primer, beležio 1.960 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Ako uzmemo u obzir da je granična vrednost 30, jasno je da su čak i potpuno zdrave osobe izložene velikoj količini polena. To je mnogo polena na jednom kubnom metru vazduha u celoj atmosferi, što zaista stvara probleme sa svrabom, sekretom… Polen ambrozije ima čičkastu strukturu koja se pričvršćuje za naše disajne organe i delove pluća, pa ga je teško iskašljati i eliminisati. Pre toga, dolazi do hemijske reakcije sa svim telesnim tečnostima, što stvara najveće probleme“, objasnila je Mitrovićeva.

Ima li „slobodnih zona od ambrozije" u Srbiji

Po pitanju zahvaćenosti određenih delova Srbije ambrozijom, kaže: „Ova biljka se širi ka Beogradu, Požarevcu, Valjevu i centralnoj Srbiji, što ukazuje na to da invazivno napreduje prema drugim delovima zemlje gde ranije nije bila prisutna. I dalje postoje neki planinski predeli iznad 500 metara nadmorske visine gde se korov još uvek nije dobro raširio, kao što su Zlatibor i Sokobanja koja je u zelenoj zoni. Tamo se polen nalazi u malim količinama“.

Apeluje na suzbijanje ovog korova od aprila, na više načina i u više faza, jer je ambrozija vrlo adaptivna i izdržljiva biljka: „U suštini smo zakasnili što se tiče emitovanja polena, biljka je u punom cvetanju i njenim uznemiravanjem još potpomažemo boljem raspršivanju polena. Međutim, sada se nalazimo u paradoksalnoj situaciji. Ne smemo dozvoliti da biljka donese nove plodove i seme, jer će ostaviti novu banku semena u zemljištu, i imaćemo sledeće godine probleme“.

Mitrovićeva ukazuje da su u ovom periodu prisutni i drugi biljni izazivači alergija kao što su pelin, štir, konoplje, kopriva i bokvica, koje imaju i kumulativno dejstvo.

Ambrozija će, naglašava Mitrovićeva, još desetak dana biti prisutna u malo većim vrednostima od graničnih. Biće prisutna do početka novembra ali u znatno manjim koncentracijama.