Kasni noćni obroci – pobuna za organizam

Kako se navodi u novim studijama, konzumiranje hrane u kasnim večernjim satima, može direktno da utiče na našu regulaciju težine i to na tri načina: kroz broj kalorija koje sagorevamo, nivo gladi, i način na koji naše telo skladišti masti.

Gojaznost pogađa milione ljudi širom sveta, pa je saznanje da večernje obroke treba izbegavati dragoceno. Naučnici su se složili da postoji veza između vremena kada pojedete poslednji obrok u danu, i povećanja telesne težine, a novo istraživanje je sve dodatno objasnilo.

Šesnaest učesnika sa indeksom telesne mase koja ukazuje na gojaznost, prošlo je dva šestodnevna testa tokom kojih su njihove navike u ishrani i spavanju bile strogo kontrolisane.

Tokom jednog testa su jeli tri obroka dnevno – doručak u 9 ujutru, ručak u 13 sati, i večeru u 18 sati. U drugom rasporedu vremena obroci su pomereni za nekoliko sati, pa je doručak bio u 13, ručak u 18, i večera u 21 sat.

Uzorci krvi su pokazali da je nivo leptina, hormona koji nam govori kada smo siti, tokom 24 sata bio niži kada su ispitanici jeli kasnije.

Ovo ukazuje na to da su bili gladniji, pa je veća verovatnoća da će jesti više, a kalorije se sagorevaju sporije. Znači da kasniji obroci dovode do skladištenja masti.

Autori studije, čiji je rad objavljen u Cell Metabolism istakli su: „Dobijeni nalazi pokazuju konvergentne mehanizme pomoću kojih kasno uzimanje obroka može rezultirati pozitivnom energetskom ravnotežom i povećanim rizikom od gojaznosti“.

Kasna večera menja način sagorevanja kalorija i skladištenja masti

Istraživači su želeli da detaljno utvrde vezu između vremena obroka i dobijanja na težini, kao i da otkriju biološke razloge koji stoje iza toga.

„Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu da objasne zašto kasno konzumiranje hrane povećava rizik od gojaznosti“, kaže naučnik Frenk Šir, iz bolnice u Bostonu. Uz pomoć testiranja i poređenja rezultata, istraživači su objasnili da u slučaju kasnih obroka - kombinacija fizioloških i molekularnih mehanizama povećava rizik od gojaznosti.

Gojaznost može da dovede do drugih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i karcinom, tako da bi pronalaženje načina da se spreči njeno razvijanje, među kojima je faktor vremena prema studijama takođe važan - doprinelo zdravlju globalne populacije.