Испитује се да ли лекови за мршављење изазивају самоубилачке мисли

Европска агенција и Британска агенција за лекове испитују да ли постоји повезаност између примене лекова за лечење гојазности и самоубилачких идеја и понашања и треба ће пар месеци да се погледају извештаји и да се то испита пре него што се донесе коначни закључак, напомиње порф. др Радан Стојановић.

„Уопште када причамо о лековима за гојазност, ми можемо причати о њиховој правилној употреби, а можемо причати и о злоупотреби. Управо је тај чувени лек семаглутид, под заштићеним називом оземпик, донео је на глобалном нивоу, прво наду пацијентима оболелим од шећерне болести, а друга ствар, донео и велику илузију гојазнима“, истиче професор.

Код дијабетичара је та нада прерасла у задовољство и лек је испољио своју ефикасност, додаје фармаколог, а илузија код гојазних да ће коришћењем овог лека смршати и достићи жељену линију, је подгревана пре свега захваљујући друштвеним мрежама. Оне су биле чувари те илузије код гојазних.

„И да искористим прилику и данас да кажем да друштвене мреже нису валидан извор информације о лековима. На друштвеним мрежама царује некомпетентност и практично се врши једна естрадизација медицине. Свако мисли да може да прича о лековима, о лечењу, о болести и тако даље. И мислим да то треба зауставити. Углавном видите ко су промотери тих реклама на интернету, на тим друштвеним мрежама кад су ови лекови у питању“, наглашава гост Јутарњег програма.

Мали број пријављених случаја, али довољан за опрез

Истрага која је поведена односи се конкретно на лекове оземпик, саксендо и вигови, три лека који се користе код дијабетеса. Оземпик је лек који се користи за лечење дијабетеса мелитуса, шећерне болести тип два, док су саксенда, лиреглутид и семаглутид, у већој дози и вигови, одобрени и за лечење гојазности, објашњава др Стојановић.

„У нашој земљи за лечење гојазности тренутно имамо само два лека. Имамо саксенду и имамо другу лек, комбинацију налтраксона и бупропиона, неке две активне супстанце под називом мисимба. Е сад видите, сигнал је примећен као што сте рекли. Према мојим неким информацијама имамо преко 150 случајева. То је још увек врло низак број, али број који захтева опрезност и који захтева додатно истраживање“, напомиње фармаколог.

Одређени број нежељених последица се десио у Америци и у Европи. Међутим када се говори о лечењу гојазности, треба имати у виду да је то комплексна болест и не може се свести само на пуки губитак килограма.

„Многе менталне болести, рецимо депресија је повезана са гојазношћу. Па зато доводити у везу суицидне идеје, намере и понашања, самоповређивање, са применом ових лекова је врло опасно пре него што се то детаљно испита. Значи, не треба ићи у преурањене закључке. А сигурно ће за око два-три месеца Европска агенција за лекове, као и Британска, изаћи са неким јаснијим подацима да ли постоји повезаност између примене ових лекова и ових нежељених ефеката“, наводи професор Стојановић.

С обзиром на то да велики број људи користе ове лекове, изузетно је ниска фреквентност јављања ових нежељених ефеката, али регулаторне агенције су то регистровале и желе да испитају случај до краја.

Злоупотреба лекова

Ови лекови се добијају искључиво на рецепт, али се ипак дешава да се нађу у слободној продаји и на црном тржишту. Проф. др Радан Стојановић наомиње да се злоупотреба лекова увек одвија у троуглу – пацијент, лекар и фармацеут.

„Ако је лекар прописао лек оземпик за лечење гојазности, а не за лечење шећерне болести типа два, он је онај који крши пропис и изазива злоупотребу лекова. Ако пацијент по сваку цену жели да набави лек, али ако му то лекар не пропише или му не да апотекар, фармацеут у апотеци, он до њега неће доћи. Он се окреће можда онда црном тржишту, а ту су ризици од набавке лекова на тај начин изузетно велики.“

Пре свега, када купимо лек на тај начин ми не знамо шта смо у ствари купили. Да ли је то активна супстанца, да ли је лек контаминиран неким другим супстанцама и тако даље. То најбоље знају спортисти који посебно страхују од набавке различитих суплемената или лекова које им неко нуди путем друштвених мрежа и клоне се тога. У таквим суплементима су често откривени трагови недозвољених супстанци, додаје професор.

Нежељене последице

Ширење информација на друштвеним мрежама о поменутим лековима у комбинацији са ниским образовањем или одсутством образовања наших грађана и грађана широм света, довели су до озбиљних последица, напомиње професор.

Најпре, дошло је до несташице тих лекова, тако да пацијенти којима су ти лекови пре свега намењени нису могли да дођу до њих.

Друго, довело је до последица и на индивидуалном плану, јер су они који су их користили само да би смршали, лек користили у кратком временском периоду и притом себе непотребно излагали озбиљним нежељеним дејствима.

„Нежељена дејства су најчешће блага – мучнина, повраћање и слично, што се превазилази постепеним повећавањем дозе током терапије. Али озбиљна нежељена дејства, као што је акутни панкреатитис, упала гуштераче или упала жучне кесе, поремећај рада ритма срца и ови нови безбедносни сигнали везано за суицидно понашање и намере, су нешто што је потпуно непотребно и људи који су гојазни не треба да се излажу непотребним ризицима. То је оно што се најмање може рећи“, наглашава гост Јутарњег програма.

Лекар је једина компетентна, квалификована особа која може прописати лек и одредити који лек пацијент треба да узима. Да ли ће узимати саксенду или мисимбу зависи од различитог статуса пацијента и од тога да ли узима неке друге лекове.

Недостаје нам едукација

Поједини лекови који се користе за лечење гојазности прошли су дуг пут од усхићења, наде, све до разочарења. Делом је узрок томе управо било и испољавање суицидних мисли и понашања и ти лекови су одмах, пошто су регистровани, бивали повучени са тржишта.

„Тако да ми, генерално, морамо радити много на едукацији грађана. Нама то много, много недостаје. Едукација је у свим могућим областима, па и у овој области. Ширење дезинформација у комбинацији са осиромашеним образовањем, управо доводи до великих проблема“, напомиње професор.

Значајно расте резистенција на антибиотике, пре свега због нерационалног коришћења, тако да нам се може догодити да 21. век постане век бактерија. Такође, све више људи избегава вакцинацију што отвара врата појави давно заборављених болести.

„Следећа ствар, суплементи. Сад, свако мисли да треба да узима неке суплементе, витамин Ц, Д, Е... Онда се диже тај степен неодговорности на виши ниво и примају се инфузије по становима, кућама и тако даље. Инфузије јесу један озбиљан начин давања лекова, али то не може свако да ради. Треба одредити састав инфузије за сваког пацијента посебно. Треба одредити брзину инфузије, волумен, колико дати, не оптеретити тај организам, довести до хипертензије код неких и тако даље и тако даље. Много ту имамо проблема“, наглашава фармаколог.

„Крајње време да се дозовемо у памет, да едукујемо наше грађане. Ово о чему данас причамо је само један сегмент едукација, а нама је потребна едукација у свим областима“, закључује проф. др Радан Стојановић, на крају гостовања у Јутарњем програму.