Da li je sladoled dobar za nas – naučnici podeljeni oko zdravstvenih prednosti omiljene poslastice

Američki istoričar javnog zdravlja otkrio je kako su brojne studije unazad nekoliko decenija u više navrata otkrivale misteriozne potencijalne zdravstvene prednosti smrznutog deserta – koje je naučnici  samo trebalo da obelodane.

U članku za časopis Atlantik, Dejvid Merit Džons je naveo da je prvi put počeo da istražuje ove tvrdnje prošlog leta, nakon što je čuo za istraživanje iz 2018, koje su sproveli studenti doktorskih studija sa Harvarda, u kome je ustanovljeno da je kod dijabetičara koji su jeli pola čaše sladoleda (64 grama) dnevno, ustanovljen manji rizik od srčanih problema.

Daljim istraživanjem, Džons je otkrio da je ova korelacija ustanovljena pre više od 20 godina. Mark Pereira, epidemiolog koji je znao za te rezultate, rekao je Džonsu da uprkos detaljnoj analizi: „Do dan danas nemam odgovor na to.“

Pereira je otkrio da su deserti na bazi mlečnih proizvoda, kao što je sladoled, povezani sa značajno smanjenom verovatnoćom za razvoj sindroma insulinske rezistencije (preteče dijabetesa) među gojaznim ljudima, ali navodne zdravstvene koristi nisu istražene. Naučnici su se više bavili navodnim zdravstvenim prednostima jogurta.

„Ipak, postoji bar nekoliko tačaka u korist sladoleda“, piše Džons, navodeći njegov glikemijski indeks, koji je niži od glikemijskog indeksa smeđeg pirinča, i navodne prednosti mlečnih proizvoda kod kojih je membrana netaknuta.

Ali ovi nalazi su do sada nailazili na prilično hladan prijem u Britaniji. „Kao doktor javnog zdravlja, sigurno neću početi da jedem više sladoleda na osnovu ovog istraživanja“, naglašava prof. dr Džon Ford, predavač na Univerzitetu „Kraljica Meri“ u Londonu.

Postoji sijaset drugih mogućih objašnjenja – možda je veća verovatnoća da će ljudi pojesti sladoled da se rashlade posle šetnje ili treninga, ili da su u pitanju ljudi koji radije jedu sladoled kao desert umesto visokokaloričnog parčeta čokoladne torte ili druge hrane sa visokim sadržajem masti."

Bilo bi zanimljivo istražiti koji tip ljudi radije jede sladoled i kakve su im druge životne navike, napominje profesor Ford.

Doktor Dvejn Melor, viši predavač i dijetetičar na medicinskoj školi Aston, upozorio je da se ne treba baviti zdravstvenim prednostima jedne vrste hrane i upozorio na potencijalnu netačnost studija o unosu hrane, koje se obično izvode preko upitnika.

„Problem je u suštini u tome što pokušavamo da povežemo zdravstveni efekat ili korist sa jednom hranom, dok u stvari jedemo raznovrsnu hranu, a ceo naš način ishrane je taj koji se računa.“

Melor je, međutim, priznao da sladoled „može da sadrži neke hranljive materije koje bi mogle biti korisne” kao što je kalcijum, i da ima nizak glikemijski indeks, ali da će prevagu sigurno odneti količina šećera i kalorija.

„Dakle, sve u svemu, sladoled ne bi trebalo da smatramo zdravom hranom, već samo nečim u čemu se može uživati u malim količinama kao deo opšteg zdravstvenog obrasca ishrane“, napominje profesor.