Nije važno da li je čaša poluprazna ili polupuna već koliko dugo možemo da je držimo

„Nije toliko važno da li čašu vidimo kao polupunu ili polupraznu nego koliko tako napunjenu možemo da držimo, isto važi i za pozitivne i negativne misli. Pitanje je balansa. Mi reagujemo kada je teško kontrolisati taj balans i kada prevagnu misli koje su u kontekstu našeg doživljaja sebe i svoje okoline, poražavajuće i sputavajuće“, navodi prof. dr Nađa Marić.

U izazovnim vremenima u kojima živimo, počevši sa pandemijom koronavirusa, a uz sve glasnije priče o energetskoj krizi, teško je pronaći balans između pozitivnih i negativnih misli.

„Mentalno zdravlje čini pet elemenata, prvi je da možemo da koristimo svoje kapacitete. Drugi je da možemo da ostvarujemo svoje potencijale. Treći je vrlo interesantan, da možemo da se nosimo sa određenim pritiscima u životu. Četvrti je da možemo da radimo produktivno, a peti element je doprinos svojoj neposrednoj zajednici, porodici i prijateljima“, nabraja profesorka.

Ovih pet elemenata, u balansu karakterišu mentalno stabilnu i zdravu osobu. Kada nešto od toga nije u balansu ne znači nužno i psihijatrijski poremećaj, već možda samo malo veći teret koji u tom trenutku ne možemo da podnesemo i svakako je preporučljivo potražiti savet stručnjaka, napominje Marićeva.

Potražiti psihijatrijsku pomoć odraz je snage da se izborimo sa problemom

U našem društvu, ljudi koji potraže psihijatrijsku pomoć po pravilu su stigmatizovani, što je potpuno pogrešno. Potražiti pomoć, posebno psihijatrijsku, odraz je snage da se sa problemom izborimo i predstavlja odličnu osnovu za mentalno zdravlje.

Umesto da popijemo lek za smirenje ili da sklonimo glavu od nekog problema, najbolje je jasno se sa njim suočiti i u nekom trenutku ga prevladati čime naša psihološka struktura postaje jača. Svako od nas mora biti svestan da ne postoje garancije da će život biti sasvim bez prepreka i nepravdi, ali ko zna zašto je to, u nekom trenutku, dobro.

Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na mentalno zdravlje nacije, ali jeste na pojavu alkoholizma u većem obimu.

Nekontrolisana upotreba alkohola i antidepresiva

„Ono što smo mi uočili je manje distresa, odnosno stanja trpnje sa simptomima depresivnosti i anksioznosti, u opštoj populaciji. Taj distres je bio mnogo manji nego u evropskim zemljama. U Srbiji je šest odsto populacije zahtevalo stručnu pomoć, dok je u zapadnim zemljama to bilo čak 15 odsto. Mi smo kroz određene teške situacije, a bilo ih je, stekli neki mehanizam prevladavanja. Ono što mene brine je veliki broj osoba koje su zadovoljile kriterijume za medicinsko stanje poremećaja zbog upotrebe alkohola“, naglašava profesorka Marić.

Nekontrolisana upotreba alkohola je najučestaliji poremećaj koji je dijagnostikovan tokom pandemije. Sedam odsto odrasle populacije je, u tom trenutku, na početku kovid krize, odmah trebalo da potraži pomoć, a čak 18 procenata mladih između 18 i 25 godina takođe je ispunilo te kriterijume.

„Problem je i upotreba antidepresiva. Mi smo, neslavno, izbili na prvo mesto u Evropi po potrošnji lekova za smirenje. Deset odsto odraslog stanovništva koristi te lekove, a da uopšte nisu posetili psihijatra. To su stvari koje ne daju optimističnu sliku“, upozorava prof. dr Nađa Marić.

Moramo da naučimo da komuniciramo sa sopstvenim emocijama

Pitanje koje se često postavlja je koliko smo sami svesni našeg mentalnog zdravlja i da li umemo da prepoznamo trenutak kada je potrebno potražiti stručnu pomoć.

„To varira od osobe do osobe, ali zavisi i od generacije. Zdravstvena pismenost je jedan novi pojam koji počinjemo sve više da koristimo. Dobar deo stanovništva se koristi vokabularom koji ne oslikava na pravi način njihovo mentalno i emotivno stanje. Često umemo da kažemo da smo juče bili depresivni, a danas se osećamo odlično. To je pogrešno. Depresivno stanje postaje klinički značajno ako se 14 dana, bez prestanka, pojavljuju simptomi takvog stanja. Većina nas bi mogla da nauči da bolje komunicira sa sopstvenim emocijama što bi značajno olakšalo i posao terapeuta“, zaključila je prof. dr Nađa Marić.