Obolelima od Alchajmerove bolesti neophodni i Dnevni boravak i finansijska pomoć

Podmukla, neizlečiva bolest. Nastaje sporo, u početku deluje bezazleno. Bolest zbog koje pati cela porodica.

„Iz dana u dan je sve gore i gore, sve se teže kreće, ne zna gde je, ne zna ko smo mi mada nas je prihvatila onako kao strance koji su tu sad svakodnevno i brinu o njoj. Moj život se promenio potpuno. Ona se vezala za mene tako da ja i ne mogu da odem od kuće ako ne nađem nekog ko će biti tu“, priča Ljiljana Kalinić, ćerka obolele.

Prognoze su da će u narednom veku svaki treći pacijent planete imati neki oblik demencije. Zbog demografskog starenje, takva sudbina očekuje i Srbiju.

„Ružno je reći, ali ti ljudi posle desetak godina trajanja bolesti predstavaljaju olupine onih briljantnih umova koji su bili bez ove bolesti. Lekove za sada još uvek nemamo ali možemo da im ponudimo emotivnu, ljudsku podršku, dostojanstvene prostore gde će oni da se druže, jer država sama po sebi će dati mnogo više para ako budemo lečili svakog pojedinačno, a porodice će biti uništene, jer pet ljudi treba da vodi računa o jednom čoveku“, kaže profesor Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

Sve češće i mlađi među obolelima od Alchajmerove bolesti

Dnevni i noćni boravci za obolele i savetovališta za porodice u razvijenim zemljama su standard. U Beogradu se na tu uslugu čeka više od tri decenije. Pre godinu dana Beograd je obećao otvaranje prvog boravka – dogodine u sklopu Gerontološkog centra.

„Da još jednom pozovem nadležne da što pre reaguju jer ovo ne bi trebalo da bude uopšte razlog da potpisujemo peticiju. Mi trebamo ovu vrstu usluge, ovu vrstu podrške od strane nadležnih“, istakla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. 

„Želimo da izvršimo dodatni pritisak da oni ne zaborave svoja obećanja od prošle godine i da definitino to urade. Nije više pitanje zbrinjavanja starijih, nama danas sve češće mlađi od 60 godina obolevaju od ove bolesti. Oboleli imaju pravo, socijalno pravo na zbrinjavanje, na negu, na lečenje“, objašnjava Nadežda Satarić, predsednica Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

Teret brige o obolelom je uglavnom na ženama. Smeštaj u dom je krajnje rešenje. U državnim domovima nema dovljno mesta a privatni su, zbog visokih cena, mnogim porodicama nedostupni.