Hoće li nas kiša spasiti od ambrozije

Polijenacija korova u našim krajevima počinje krajem jula, početkom avgusta, i traje sve do kraja septembra, a nekada, ukoliko ima dosta sunčanih dana, ostaje i do polovine oktobra, napominje dr Snežana Aranđelović.

„Ambrozija jeste jedan od najrasprostranjenijih i vrlo potentnih alergena, tako da je ona jedan od glavnih razloga pojave alergijske kijavice u ovom periodu godine“, navodi doktorka.

Alergijska kijavica je vrlo rasprostranjena bolest od koje preko 600 miliona ljudi u svetu boluje, a poslednjih godina, alergijske reakcije disajnih puteva su u velikoj ekspanziji, tako da se često koristi i termin „epidemija alergijskih bolesti“.

„Smatra se da će u nekom budućem, kratkom periodu, svaka druga osoba u Evropi, pre svega u ekonomski razvijenim zemljama, patiti od neke alergijske bolesti. Sada je učestalost alergija disajnih puteva negde oko 20, 25 odsto stanovništva. Znači, svaka četvrta ili peta osoba pati od alergijske bolesti“, naglašava gošća Dnevnika.

Uzroci su brojni

Šta je uzrok sve rasprostranjenijoj pojavi alergija postoje različite teorije, dodaje doktorka. Postoji čak i teorija higijene po kojoj je život u ruralnim sredinama manje rizičan za nastanak alergijskih bolesti. Aerozagađenje je jedan od najčešće navođenih uzročnika, kao i preterana upotreba antibiotika, ali činjenica je da ekonomski visoko razvijene zemlje imaju veću zastupljenost ove vrste bolesti.

„Ali nisu uvek samo spoljni faktori, uvek je to i genetika u nastanku bolesti. Jer alergija znači drugačije reagovanje kod određenih osoba na nešto što se nalazi u našem okruženju. Najveći broj ljudi ne reaguje na takav način, ali osobe koje imaju posebnu genetsku predispoziciju ispoljavaju ovu vrstu problema“, kaže dr Snežana Aranđelović.

Zato je potrebno da ove osobe preveniraju ovu vrstu problema. Međutim, više od polovine osoba se uopšte ne leči od alergijske kijavice i pored simptoma koje ima. Ovaj problem često potcenjuju i sami pacijenti, ali i lekari, uz obrazloženje da će proći i da nije ništa strašno.

Ima li leka?

„Alergija je u stvari jedna vrsta zapaljenja i praćena je komplikacijama ukoliko se ne leči, naročito u regiji uho, grlo, nos, gde se pored kijavice i vrlo upornih tegoba koje značajno remete kvalitet života, javljaju i ponovljeni sinuzitisi, zapaljenja srednjeg uha, a oko polovine ljudi koji imaju alergijsku kijavicu su na putu ka bronhijalnoj astmi“, naglašava doktorka Aranđelović.

Nova genracija lekova protiv alergije su nesedativni antihistaminici i može se prilagoditi terapija svakom pacijentu. Medikametozna terapija jeste efikasna, ali ona ne znači izlečenje. Ona je kontrola simptoma i pomoć da ljudi sa alergijskom kijavicom imaju bolji kvalitet života.

„Postoji nešto za šta bi se moglo reći da je put ka izlečenju, u svakom slučaju, nešto što može modifikovati bolest, jedina efikasna terapija je ono što u običnom govoru i mi i pacijenti zovemo vakcina“.

Primena imunoterapije u visokospecijalizovanim ustanovama, kada su u pitanju polenske alergije, mora početi nekoliko meseci pre početka sezone. Ovakva terapija je prolongirana na period od tri do pet godina. Primeni ovog vida terapije prethode detaljna ispitivanja kako bi se započelo sa pravim izborom alergena, zaključuje dr Snežana Aranđelović iz Klinike za alergologiju i imunologiju.