Ljudima u srednjim i starijim godinama sedam sati sna čuva mentalno zdravlje

Studija sprovedena na uzorku od skoro pola miliona odraslih osoba starosti između 38 i 73 godine pokazala je da je i previše i premalo sna povezano sa lošijim kognitivnim performansama i mentalnim zdravljem, uključujući anksioznost i depresiju. Takođe, ustanovljeno je i da konzistentna količina sna doprinosi boljem mentalnom zdravlju, prenosti Gardijan.

„Svakim satom kojim ste se pomerili sa sedam sati, stanje vam se pogoršalo. Veoma jasno je utvrđeno da su procesi koji se odvijaju u našem mozgu tokom sna veoma važni za održavanje našeg fizičkog i mentalnog zdravlja“, navodi profesorka Barbara Sahakijan, sa odeljenja za psihijatriju Univerziteta Kembridž.

Dobar san, dodala je, bio je važan u svim fazama života, a posebno što su ljudi stariji.

„Mislim da je to jednako važno kao i vežbanje“, ističe profesorka.

Mogući razlog za vezu između nedovoljnog sna i kognitivnog pada može biti poremećaj sporotalasnog ili dubokog sna, za koji se pokazalo da je važan za konsolidaciju pamćenja. Nedostatak dubokog sna takođe može sprečiti mozak da efikasno očisti toksine.

Studija, koja je koristila podatke iz britanske Biobanke, uključivala je snimanje mozga i genetske podatke za skoro 40.000 učesnika studije. Utvrđeno je da je područje mozga na koje san najviše utiče područje koje sadrži hipokampus, moždani memorijski centar, sa previše ili premalo sna povezanog sa manjim volumenom mozga.

Analiza je otkrila da su ljudi koji su u proseku spavali sedam sati noću imali najbolje rezultate na kognitivnim testovima za brzinu obrade, vizuelnu pažnju, pamćenje i veštine rešavanja problema.

Međutim, naučnici nisu uspeli da dokažu uzročnu vezu, s obzirom na to da je veza između sna i nekih poremećaja mozga dosta složena. Na primer, neobični obrasci spavanja i nesanica su uobičajeni simptomi kod ljudi sa demencijom.

Još veći problem naučnicima je predstavljalo kako da objasne zašto bi osam ili više sati u krevetu moglo da izazove probleme. Jedno od objašnjenja je da ljudi koji imaju loš kvalitet, poremećen san, imaju tendenciju da duže spavaju – ili pokušavaju da spavaju – jer se osećaju umorno.

„Zaista ne razumemo zašto bi duže spavanje bio problem“, priznaje prof. Sahakijan.

Profesor Jianfeng Feng, sa Univerziteta Fudan u Šangaju, navodi da: „Iako ne možemo sa sigurnošću reći da premalo ili previše sna uzrokuje kognitivne probleme, čini se da naša analiza koja posmatra pojedince tokom dužeg perioda potvrđuje ovu pretpostavku“.

„Razlozi zbog kojih stariji ljudi imaju lošiji san su složeni. Uglavnom se radi o uticaju kombinacije naše genetike i strukture mozga", dodaje Feng.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Aging.