„Pamtim samo sretne dane“ - u čemu je korist pamćenja i onih loših?

„Negativni događaji su značajniji za opstanak čoveka, jer iz negativnih iskustava učimo. Anksioznost jeste sagledavanje negativnih stvari u našem životu i okolnostima, što nam ‘čuva glavu' i danas i hiljadama godina unazad. To je trajna tekovina ljudskog sazrevanja i evolucije. Normalno je da pamtimo i loše stvari, jer su praćene jakim emocionalnim doživljajima“, izjavila je psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić u emisiji Među svetovima svet Prvog programa Radio Beograda.

Na pitanje kako uprkos pamćenju loših događaja ne postati zlopamtilo ili osvetoljubiva osoba, gošća Noćnog programa Radio Beograda 1 rekla je da je i tu najvažnija preventiva.

„Treba negovati kod sebe tendenciju da pamtimo lepe stvari. Takođe je važno da sagledavamo ljude i događaje malo kompleksnije. Kada se voljno, svesno i namerno prisetimo dobrih stvari u našem životu, onda imamo još jedan resurs da napravimo balans između negativnih i pozitivnih sećanja, što nas dovodi i do boljeg balansa u našim emocijama“, rekla je ona i dodala da se pamćenje, u skladu sa tim, razlikuje kod optimista i pesimista.

Psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić je istakla kako su sećanja veoma kompleksan i čaroban mehanizam mozga, te da su okosnica našeg identiteta i samosvesti, jer povezuju ono što smo nekada bili sa tim šta nam se sada događa i koji su naši ciljevi u budućnosti.

„Potiskivanje pamćenja je u psihologiji jedan od osnovnih odbrambenih mehanizama, koji nas štite od preteranog bola, jakih emocija i iskustava koje mi ne možemo da obradimo. To jeste motivisano zaboravljanje, ali je potiskivanje u principu nesvesno“, navela je Sanja Stanić.

Sećanje i traumatska iskustva

Kada osoba doživi traumu i ima posttraumatski sindrom, sećanja na to imaju važnu ulogu u njenom daljem životu, ali i u načinu na koji će se trauma lečiti.

Sagovornica emisije Među svetovima svet smatra da je potiskivanje sećanja u tim slučajevima ipak nedovoljan mehanizam da bi se čovek izborio sa negativnim iskustvom.

„Trauma prevazilazi kapacitet zaboravljanja i ona ostaje u našoj memoriji kao žarište, koje ometa naše svakodnevno funkcionisanje i izaziva psihičku patnju. Mozak je složen i razne njegove komponente se praktično sudaraju pri traumi. Zbog toga dolazi do toga da se kod takvih događaja u pamćenju zanemari hronologija dešavanja ili da se čak neki segmenti potpuno zaborave“, zaključila je Sanja Stanić i dodala da je jedna od psihoterapijskih tehnika za lečenje traume EMDR – terapija procesiranja.