Ne pozajmljujte antibiotik komšijama i ne određujte sebi doze - moguć ulazak u preantibiotsku eru

Prema podacima iz ankete, čak 20 odsto ispitanih koristilo je antibiotike „na svoju ruku". Lekari kažu da je reč o zloupotrebi, a osim toga, skoro petina prestaje da ih pije čim oseti poboljšanje.

Svetska medicinska javnost i nauka već dugo godina upozoravaju na problem otpornosti bakterija na antibiotike. Počinje Svetska nedelja posvećena pravilnoj primeni ovih lekova.

„To je danas, na žalost, globalni problem. Otpornost bakterija registrovana je u svim zemljama Evrope i sveta. I iza tog razloga, Svestska zdravstvena organizacija i mnoge zemlje sveta i Evrope, čitavu jednu nedelju posvećuju obeležavanju ovog značajnog problema u savremenoj medicini", rekla je u Jutarnjem programu, direktorka Službe za bolničku epidemiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prof. Vesna Mioljević.

Dodaje da je cilj da lekari moraju da poštuju preporuke o pravilnoj upotrebi antibiotika, ako i da se široj javnosti ukaže na problem otpornosti bakterija na antibiotike.

Kampanja koja je u toku naziva se „Zaustavimo superbakterije".

Superbakterija je termin koji se koristi kada treba da se ukaže da je neka bakterija visokootporna na čak i sve testirane antibiotike.

Na taj problem utiče neracionalna i nepravilna primena antibiotika, na šta može da se utiče.

„Prvi antibiotik je proizveden pre skoro 100 godina, Aleksandar Fleming je rekao da je svestan da je napravio revoluciju i daj e to otkriće koje će pokrenuti mnoge nove stvari, i jeste pokrenulo, i napravile temelje savremene medicine, ali je rekao i da može doći do zloupotrebe. Na žalost, to se vrlo brzo desilo. Mi smo već šezdesetih, sedamdesetih godina prošlog veka beležili pojavu rezistencije bakterija na antibiotike. Ne samo i u medicini već i u veterini", dodala je prof. Mioljević.

Objasnila je da se mi sada, kao društvo, nalazimo na žalost između antibiotske ere i moguće preantibiotske ere, što znači da se u 21. veku dođe u situaciju da nema nijednog antibiotika koji bi lečio bakterisjku infekciju.

Farmaceutska komora zato uvodi nova pravila o primeni ovih lekova.

Stanardizovana usluga izdavanja antibiotika 

Direktora Komore Tatjana Šipetić kaže da je aktuelni projekat standardizovane usluge prilikom izdavanja antibiotika, koja podrazumeva tačno utvrđni protokol izdavanja leka uz informisanje pacijenta.

„U ovaj projekat je uključno oko 300 apoteka u Srbiji a planiramo da, kada proverimo rezultate koje dobijamo iz projekta koji će biti u decembru, uključimo i ostale kolege", objasnila je Šipetićeva.

Dodaje da pacijenti najčešće greše u dužini terapije, kada pacijent ranije prekida terapiju, a umeju i da „zaborave tačan termin uzimanja antibiotika, kao i da samoinicijativno smanjuju doze, pa čak i da pozajmljuju antibiotike komšijama".

Inače od 2015. godine u Srbiji postoji Tim za upravljanje antibioticima u Urgentnom centru koji je pokazao, prema rečima profesorke Mioljević, odlične rezultate. Takođe, u novembru 2018. godine je izdat Nacionalni vodič za pravilnu primenu antibiotika.

Mnogo ljudi zbog otpornosti bakterija i danas umire. U SAD - 23 hiljade godišnje, a procene su, da bi do 2050. moglo da umre i 10 miliona ljudi u celom svetu.

Kada je reč o smrtnosti zbog multirezistentnih bakterija, profesorka navodi da je važno u javnosti često govoriti o štetnosti zloupotrebe antibiotika, kao i da struka prepoznaje kada i kako treba prepisivati ove lekove pacijentima, kao i da je važan multidisciplinarni pristup u rešavanju problema sa antibioticima.