Sa veštačkim kukom se može živeti više od 20 godina bez problema

Danas zaista postoje veštački zglobovi koji provereno, u velikim svetskim registrima koji obuhvataju višedecenijsko praćenje više miliona ljudi, mogu da traju 20 i više godina, navodi profesor Zoran Baščarević.

Koji je to bol u kuku zbog koga se treba obratiti lekaru?

Često se postavlja pitanje da li je svaki bol u kuku razlog za obraćanje lekaru. Jedan od najvećih eksperata za kukove u Srbiji, otroped, prof. dr Zoran Baščarević, kaže da ono što osetimo kao bol u kuku, ne mora uvek ukazivati na problem sa kukom.

„Bol kuka je bol u preponi. Ljudi najčešće kažu 'boli me kuk', pa pokažu pozadi, jer ljudi misle da su kukovi negde pozadi, a uopšte nisu. Kad vas nešto boli pozadi to je najčešće zbog toga što vas kičma boli pa imate jedan zračeći bol, nešto što je naznaka nekog išijasa ili tako nečeg. Kuk je anatomski smešten tu u preponi i tu je i bol. Prvo osećate bol u preponi, osećate zatezanje, pokret je ograničen, više ne možete nogu da otvorite, ne možete da je savijete onoliko, počnete jako brzo da hramljete“, objašnjava profesor.

Bolvi su u početku povezani sa povećanom aktivnošću, pa se tako bolovi osete prilikom dugog stajanja, dužeg hodanja ili izlaganja naporima, koji su do tada bili uobičajeni pa odjednom se desi da su ti napori postali bolni.

Profesor Baščarević ukazuje da u početku ti bolovi imaju prolazni karakter, odnosno da se pojavljuju i nestaju povremeno, pa da kasnije postaju učestaliji, a da na posletku postaju aktivni čak i noću.

„Kukovi su baš po tome dosta nezgodni – kad imaju degenerativnu bolest, pacijenti ne mogu da se odmore. Jednostavno, kad boli kuk tada vas svaki, makar i najmanji pokret boli i onda vas budi noću“, precizira dr Baščarević.

Zašto bolove ne treba trpeti?

Profesor kaže da se pacijenti javljaju dosta kasno jer boluju kod kuće u tišini, oklevaju, piju lekove protiv bolova u nadi da neće morati da se operišu.

„To je jedan potpuno razumljivi strah, i onda kada dođu oni žele da se operišu odmah i da se odmah svega toga reše, a nažalost nigde u svetu to nije moguće uraditi odmah. Jednostavno morate malo sačekati“, pojašnjava dr Baščarević zašto je jako važno javiti se na vreme.

Najčešći uzrok je degenerativni proces, kao što je nepovratni gubitak hrskavice, gubitak pokreta, bolnost. Kod mladih ljudi najčešće bol nije razlog zbog koga se predlaže ugradnja veštačkog kuka, već je pre svega jedna teška kontraktura, velika invalidnost kod koje se kuk i noga nalaze u položaju nepovoljnom za funkcionisanje.

Naravno, i prelomi u predelu kuka se rešavaju ugradnjom veštačkog, ali to nije čest slučaj u praksi. Razlog su, znači, pre svega degenerativne bolesti koje nastaju iz različitih razloga.

„Negde nastaju kao posledica prostog starenja. Negde nastaju kao poseldica teških sistemskih bolesti – reumatizma, lupusa i slično. Nastaju i kao posledica lečenja teškim medikamentima teških i malignih bolesti. Međutim, način života koji vodimo može mnogo da pomogne da ostanemo funkcionalni i da nemamo tako velike tegobe rano u životu“, dodaje profesor.

Gojaznost, loša ishrana, zloupotreba lokomotornog sistema, pre svega, naglašava ortoped i napominje da nije sedenje najveći problem, već nepomičnost zglobova. Hrskavica zglobova se hrani onda kada se zglob kreće.

Ima li pomoći i bez operacije?

Iako postoje terapije koje mogu da daju pozitivne efekte na kukove, ne postoji način da se neoperativno restaurira hrskavica koja prekriva zglobove.

„Kad ona počne da se degenerativno menja, da se gubi, da biva sve tanja i tanja, mi tu možemo da pomognemo umerenom fizičkom aktivnošću, redukcijom telesne težine, MPRP-jem, ali da nam poraste nova hrskavica, na žalost neće“, tvrdi profesor. Medicina to još uvek nije pronašla, a kako napominje: „Kada to budemo pronašli, onda ćemo prestati da ugrađujemo veštačke zglobove i onda ćemo imati mladu hrskavicu“, kaže Baščarević.

Suplementi takođe, neće pomoći da se hrskavica obnovi, naglašava doktor.

Dijagnostika

U skoro 99 odsto slučajeva rendgenski snimak je potpuno dovoljan kako bi se uspostavila dijagnoza. Jedino u slučaju da se sumnja na nekakve ishemijske promene i osteonekrotične, onda se radi snimak magnentnom rezonancom.

Postoje dve vrste proteza kuka – cementna i bescementna. Profesor Baščarević navodi da svaka od njih ima određene prednosti, ali i mane.

Na primer, cela Britanija, generalno gledano, ugrađuje 80 i više procenata takozvanih cementnih proteza. To jeste starija metoda, ali nije najstarija. Najstariji su bescementni, ali nisu bili takvi kakvi postoje danas, napominje ortoped.

„Danas je najrasprostranjeniji sistem ugradnje proteza 'meko na tvrdo'. Dobar sistem je i keramika na keramiku, što je pak 'tvrdo na tvrdo'. To je izvanredan sistem koji se jako malo haba, drugo, keramika je prirodni materijal pa nema reakcija kojima se telo brani. Sve je to u našoj zemlji već petnaestak godina na raspolaganju“, navodi gost RTS Ordinacije.

Strahovi pacijenata

Mnogi pacijenti navode i da se plaše da će njihovo telo odbaciti implantat. Međutim, profesor navodi da ukoliko je implantat dobro odabran i dobro ugrađen gotovo u 100 odsto slučajeva nema bilo kakvog odbacivanja, osim eventualno kod nekih teških alergija, ali to lekari unapred znaju.

„Uspešnost ugradnje kuka i endoproteze kuka je viša od 98 odsto i problemi mogu bit brojni, ali nisu učestali. Čak je ugradnja kuka proglašena za najbolju ortopedsku operaciju 20. veka. Za najkorisniju“, ističe profesor.

Ono čega se mnogi plaše i zbog čega se odlučuju da ne operišu kuk je priča da jedna noga nakon ugradnje veštačkog kuka može ostati kraća.

„Nažalost, mnogo češća varijanta kod neiskusnih hirurga je da vam noga posle operacije bude duža, što je takođe jedan ozbiljan problem, zato što hirurg menajući prirodni kuk veštačkim se boji da ne ostavi nestabilnost iza sebe, pa onda priločno 'zategne', da tako kažem, kuk. Tako da mi retko imamo situaciju da pacijent izlazi iz operacije sa kraćom nogom. Nažalost, nisu tako retke situacije u kojima pacijent izađe sa nešto dužom nogom“, navodi doktor.

Naša karlica može da se prilagodi razlici i od jedan i po centimetar, ali su žene mnogo više pogođene ovim problemom jer su takvi biomehanički centri, dok je to kod muškaraca mnogo manje primetno.

Oporavak

Za potpuni oporavak nakon operacije kuka potrebno je nekoliko meseci. Profesor kaže da koža prva zaraste, za nekoliko nedelja, ali proces zarastanja mekih tkiva i sazrevanja ožiljaka mogu potrajati i do četiri meseca.

„Stoga u ta prva tri četiri meseca ljudi treba da budu oprezni i da se ponašaju pažljivo. Mi im ne savetujemo da spavaju na toj strani, ne zato što proteza ne može da izdrži težinu tela, već zato što boli rana. Onda ako pritiskate sveže sečenu regiju može doći i do problema sa masnim tkivom, pa da ostane dubok ožiljak“, navodi dr Baščarević.

Jedna od najvažnijih preporuka za pacijente koji su operisali kuk je da ne sede dugo sa spuštenim nogama jer dugo posle operacije imaju kompromitovan venski i limfni tok i može doći do oticanja nogu. Zato kad god sednu, treba podignuti nogu“, naglašava profesor dr Zoran Baščarević.