Svetski dan srca - Srbija beleži bolju statistiku i pomake u savremenom lečenju

Svetski dan srca (29. septembar) ustanovljen je 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova odgovorne za skoro polovinu svih smrtnih ishoda od hroničnih nezaraznih bolesti, ali i da bi se skrenula pažnja na to kako da sačuvamo svoje srce uz korekciju loših životnih navika.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana srca je „Koristi svoje srce da bi se povezao sa drugim srcima".

„Kada je Srbija u pitanju, oko 52.000 ljudi, prema zvaničnoj statistici Instituta za Javno zdravlje republike Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut', premine na žalost od kardiovaskularnih bolesti. To je negde praktično - svaki drugi preminuli jeste od kardiovaskularnih bolesti. To uključuje šlog, moždani udar, srčani udar, znači infarkt, i još neke vrste bolesti srca i periferne arterijske boleti, sva tri entiteta. Ali je sve to posledica arterioskleroze kao osnovne bolesti, to je ono što je problem - znači jedan degenerativni i delom zapaljenski, ali u suštini, dolazi do taloženja i stvaranja akumulacije lošeg holesterola, oksidisanog holesterola, to je osnova bolesti", rekao je u Jutarnjem programu prof. dr Siniša Stojković, načelnik Odeljenja za interventnu kardiologiju Kliničkog centra Srbije, i predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

Dr Stojković međutim naglašava, da, kada je pozicija Srbije po tom pitanju, u odnosu na druge države, mnogo bolja nego pre pet do deset godina. Srbija je bila treća u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

„Preko 56 posto je bila smrtnost pre jedno šest, sedam godina. Danas je između 51 i 52 posto ima trend opadanja što je jako dobro. Tome su doprinele akcije, priča i usvajanje najsavremenijih vodiča za lečenje takvih bolesti. Morate imati na raspolaganju i sve drugo - i tehniku, tehnologiju, znanje i lekove... Ako imate sve to, to ide svojim tokom, mi pacijentima pružamo najbolje moguće. Definitivno je sve dostupno u našoj zemlji. U situaciji zbog kovida se trudimo maksimalno. Trenutno smo na osmoj poziciji u Evropi", objasnio je dobar trend dr Stojković.

Žene su zaštićenije od muškaraca 

Kada je reč o prevenciji i faktorima rizika, dr Stojković kaže da je osnova svega promena načina života. Navodi promenljive faktore rizika među kojima su visoki pritisak, pušenje, povišen holesterol, dijabetes. Tu su i gojaznost i stres.

Nepromenljivi faktori su starenje, pol, i genetsko nasleđe. Žene su tri do četiri puta, tokom generativnog perioda, zaštićenije od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na muškarce.

Dr Stojković je ukazao i na simptome na koje treba na vreme obratiti pažnju i zbog kojih se treba javiti lekaru.

„To su bol u grudima, klasična angina pektoris, stezanje, pritisak i pečenje u grudima kada se ide uzbrdo i nosi nešto teško, koje se širi na vrat, ramena, leđa... Dešava se da ljudi dođu kasno, ali moždani i srčani udar su nepredvidivi, tu se dešavaju skokovite promene. Kažu da 50 posto pacijenata dođe prvi put sa infarktom. Savetujem svakog pacijenta da pita sve što ga zanima", dodao je dr Stojković.

Kada je reč o prevenciji, najvažniji savet je - promena načina života. Na prvom mestu je apsolutni prekid pušenja.

„Broj dva je promena ishrane, koja podrazumeva redukciju telesne težine, više povrća i voća, manje crvenog mesa, više ribe i - vežbanje", savetuje dr Stojković, i dodaje da se preporučuje oko 150 minuta vežbe nedeljno (pet dana po 30 minuta).

Kovid i zdravlje srca 

Već godinu i po dana svetske zdravstvene organizacije prate uticaj kovida 19 na kardiovaskularni sistem. Dr Stojković kaže da se sada zna da postoji direktan i indirektan uticaj kovida na srce.

„Direktno dovodi do zapaljenja srčanog mišića i srčane kese, pa je to direktno miokarditis i perikarditis zajedno, i to je dva do četiri posto. Sreča je da većina pacijenata nema simptome. Kažu da samo 450 na milion inficiranih ima neke simptome od zapaljenja srčanog mišića, tako da to nije mnogo često", kaže doktor.

Dodaje da je druga varijanta direktnog uticaja takav da se „proizvodi nešto što liči akutni koronarni sindrom, na vrstu infarkta, ne tako često, ali, kako kaže, i ne tako retko.

Bolnica u Batajnici, zahvaljujući potpuno opremljenoj sali, prima pacijente koji boluju od kovida i od infarkta.

„Studije su pokazale da na žalost, ti pacijenti imaju tri puta goru prognozu od onih koji nemaju takvu vrstu simptoma vezanih baš za srčani mišić u kovidu", izjavio je dr Stojković.

Govoreći o vakcini protiv kovida 19, navodi da ne postoji idealna vakcina.

„Ako je uporedite sa vakcinom za grip, ona je sigurno bolja, i u tom smislu je jako preporučujem, naročito starijima i svim srčanim bolesnicima", zakljulio je doktor Stojković.