Ojačajte imunitet i pripremite se za jesenju i zimsku sezonu infekcija

Specijalista ishrane dr Veroslava Stanković kaže da treba održavati balans imuniteta i postizati ga pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i mentalnom higijenom.

Farmakolog prof. dr Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu istakao je važnost racionalne primene antibiotika, lekova za smirenje i suplemenata.

Što se ishrane tiče, Stankovićeva navodi da bi apsolutno trebalo izbegavati nepravilnu ishranu, poput jednog obroka dnevno, ili konzumiranja brze hrane, malog unosa povrća i voća, kao i smanjene fizičke aktivnosti.

Takođe bi trebalo raditi na tome da se količina stresa smanji što je više moguće, a s tim ciljem treba konzumirati ribu zbog omega-3 masnih kiselina, kao i namirnice bogate vitaminima B grupe.

Kada kod smanjivanja stresa prirodni mehanizmi i namirnice više nisu dovoljne, potrebna je pomoć farmakologije, odnosno korišćenje anksiolitika.

Samardžić takođe napominje važnost pravilnog spavanja, opominjući da narušavanja cirkadijalnog ritma umnogome utiče na imunitet.

Vitamini za bolji imunitet

Uoči jesenje i zimske sezone, kada ćemo biti izloženiji virusima, preporučuje unos vitamina C koji, kako kaže, u svim studijama pokazuje da ima zaštitno dejstvo na naš imunitet.

„Takođe i vitamin D. Svaki drugi pacijent koji nam dolazi ima deficit ovog vitamina. Za njegovu nadoknadu potreban je duži period. Od vitamina B grupe, za imunitet su posebno dobri B1, B2 i B6“, kaže Samardžić.

Vitamine B kompleksa treba uzimati pre podne jer je njihove resorpcija bolja što je opterećenje probavnog sistema manje. Vitamin C takođe, i za većinu populacije dovoljno je uzimati 500 miligrama dnevno.

Suprotno od toga, vitamin D treba uzimati u popodnevnim satima, jer se on bolje apsorbuje kada ima dovoljno hrane u probavnom traktu.

Ne zaboravite minerale

Magnezijum, koji ima povoljan efekat na raspoloženje, treba unositi u jutarnjim satima. Cink koji doprinosi smirivanju i stabilizaciji nervnog sistema preporučuje se uveče.

Samardžić ističe da je sve ove savete najbolje primenjivati od pojedinca do pojedinca i u dogovoru sa lekarima prilagođavati doze.

Najbolje kroz hranu

Kao što znamo, vitaminom C je bogato citrusno voće, crvena paprika i kupus. On već na 60 stepeni Celzijusa gubi aktivnost i oksiduje, tako da namirnice sa njim ne treba mnogo zagrevati.

Vitamina B ima mnogo u integralnim žitaricama. Vitamina D, koji trpi termičku obradu, najviše ima u morskoj ribi ili u mlečnim proizvodima pojačanim vitaminom D. Naravno, za sintezu vitamina D ključno je izlaganje direktnom suncu i to je najbolje raditi u popodnevnim satima, barem 15 minuta.

Stankovićeva naglašava da unos vitamina D treba pojačati i suplementima, jer se u njenoj praksi pokazalo da je deficit tog vitamina veoma raširen.