Sirova ili kuvana hrana – šta dobijamo, a šta gubimo

Pojedini nutricionisti tvrde da je konzumiranje sirove hrane put ka boljem zdravlju, ali i određena kuvana hrana takođe ima dobre nutritivne prednosti.

Ishrana bazirana na sirovoj hrani

Iako postoje različiti nivoi ishrane sirovom hranom, svi oni uglavnom uključuju negrejanu, nekuvanu i neprerađenu hranu. Generalno, dijeta sa sirovom hranom sastoji se od najmanje 70 odsto sirove hrane. Dijeta pored sirovog voća i povrća često uključuje i fermentisanu hranu, proklijala zrna, orašaste plodove i semenje.

Mnogi stručnjaci kao sirovu hranu preporučuju pre svega vegetarijansku ili vegansku ishranu, jer vrlo mali broj ljudi konzumira sirove mlečne proizvode, ribu, pa čak i sirovo meso.

Pojedini lekari tvrde da je sirova hrana hranljivija od kuvane, jer se enzimi, zajedno sa nekim hranljivim sastojcima, uništavaju u procesu kuvanja. Neki veruju da je kuvana hrana zapravo toksična.

Iako je očigledna korist od jedenja sirovog voća i povrća, postoje i potencijalni problemi ako se hranite samo sirovom hranom.

Strogu dijetu sa sirovom hranom je vrlo teško poštovati, a broj ljudi koji se dugoročno drži ovakvog načina ishrane je vrlo mali.

Neka hrana sadrži opasne bakterije i mikroorganizme koji se eliminišu samo kuvanjem. Ako jedete potpuno sirovu ishranu koja uključuje ribu i meso, postoji rizik od razvoja bolesti koje se prenose hranom.

Kuvanje uništava enzime u hrani

Kada jedemo, probavni enzimi u našem telu pomažu da se hrana razloži na jedinjenja koja se mogu apsorbovati. Hrana takođe sadrži enzime koji pomažu u varenju.

Enzimi su osetljivi na toplotu i lako se deaktiviraju kada su izloženi visokim temperaturama. U stvari, skoro svi enzimi se deaktiviraju na temperaturama od preko 47 stepeni Celzijusa, što je jedan od primarnih argumenata u korist ishrane sirovom hranom.

Pristalice prehrane sirovom hranom tvrde da kuvana hrana izaziva stres u telu i može dovesti do nedostatka enzima. Međutim, ne postoje naučne studije koje bi podržale ovu tvrdnju.

Neki naučnici tvrde da je glavna svrha prehrambenih enzima da pospešuju rast biljke – a ne da pomažu ljudima da ih svare.

Ljudsko telo proizvodi enzime neophodne za varenje hrane, telo apsorbuje i ponovo luči neke enzime, pa je malo verovatno da će varenje hrane dovesti do nedostatka enzima.

Kuvana hrana se lakše zvaće

Samo žvakanje, mlevenje hrane zubima, usitnjava vranu, a to je važan korak u procesu varenja. Nepravilno žvakanje hrane u organizmu stvara gasove i nadutost.

Za žvakanje sirove hrane potrebno je mnogo više, nego kada žvaćemo termički obrađenu hranu.

Kuvanje ubija štetne organizme i bakterije

Određenu hranu je bolje jesti kuvanu, jer njene sirove verzije mogu da sadrže bakterije, koje kuvanje ubija. Voće i povrće možemo jesti sirovo, ali treba voditi računa, da li su zagađeni ili nisu.

Spanać, zelenu salatu i paradajz često zagade bakterije, dok sirovo meso, riba, jaja i mlečni proizvodi sadrže bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Prednosti i mane

Važno je napomenuti da i kuvano i sirovo voće i povrće imaju zdravstvene prednosti za sve,  uključujući i one koji pate od hroničnih bolesti.

Namirnice koje je zdravije jesti sirove su: brokoli, kupus, beli i crni luk.

Hrana koju je zdravije jesti kuvanu su: spanać, krompir, meso, mahunarke, riba i živinsko meso.