Upozorenje na Svetski dan bez duvanskog dima – i pušenje je u razmeri epidemije

Primena mera kontrole duvana dovela je do smanjenja broja pušača, uglavnom u razvijenim zemljama, dok ih je najviše među najsiromašnijima. 

Za godinu dana od posledica kovida 19 u Srbiji je preminulo oko pet hiljada ljudi. Zbog pušenja – tri puta više.

U studiji koju je objavio Lanset navodi se da u Srbiji ima 37,8 odsto žena pušača, a veći procenat zabeležen je samo na Grenlandu i Nauruu, zemljama koje imaju mnogo manje stanovnika. Cigarete redovno konzumira 38,8 odsto muškaraca.

Upotreba duvana je vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i malignih oboljenja.

Još pre nekoliko godina Ministarstvo zdravlja je najavilo novi zakon koji bi trebalo da zabrani pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima, pa i u ugostiteljskim objektima.

„Ja se iskreno nadam da ćemo, posle ove epidemije koronavirusa koja se smiruje, krenuti u rešavanje epidemije duvana koja je kod nas izuzetno jaka jer nam svakog dana odnese više od 42 života", rekla je dr Ika Pešić iz Nacionalne komisije za kontrolu duvana, i dodala da je važno da se Zakon donese i da se njegove mere poštuju.

Smatra je da je posebno važna zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima, kako bi zaposleni bili zaštićeni, kao i mladi.

Dr Pešić je podsetila da su tokom epidemije koronavirusa među najteže pogođenim kovidom 19 bili upravo pušači.

„Studije kažu da je preko 780 miliona pušača u svetu poželelo da se odvikava od duvana. Onda je Svetska zdravstvena organizacija, pored preporuka pušačima o tome šta da rade, preporučila i državnim institucijama, odnosno vlastima, da omogući da zdravstveni sistem pruži uslugu odvikavanja od pušenja", istakla je dr Pešić.

U Srbiji su radila 42 savetovališta za odvikavanje od pušenja što je, kako kaže dr Pešić – malo, jer u Srbiji ima više od 160 zdravstvenih institucija, i u svakoj od njih bi, smatra dr Pešić, trebalo da postoji takvo savetovalište.

Ističe da na uspešnu borbu protiv duvana utiču faktori kao što su poštovanje zakona, cene cigareta i njihova dostupnost.

Prema nekim istraživanjima koje je objavio institut „Dr Milan Jovanović Batut“, svaki četvrti pušač u Srbiji je pokušao da ostavi pušenje, dok je svaki drugi bio zabrinut za sopstveno zdravlje zbog štetnih posledica pušenja. 

U Švedskoj je tek oko deset odsto pušača. U Strategiji Evropske unije za borbu protiv raka, pored smanjenja zagađenja, jedan od najvažnijih ciljeva je – Evropa bez duvana. 

Posebno zabrinjavajuća statistika među ženama

„Žene su od sedamdesetih godina bile predmet reklamiranja jer su kasnije počinjale da puše, i to se vidi kada se pogledaju atraktivna pakovanja cigareta, koje su izgledale i kao pakovanja karmina, dakle sve što može da privuče devojčice koje kasnije postaju svakodnevni pušači zbog razvijene zavisnosti od nikotina“, rekla je za Kliniku Nazdravlje dr Biljana Kilibarda, šefica Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“.

Dodaje da se od 2010. godine uočava postepeni sporiji pad učestalosti pušenja cigareta i kod žena i kod muškaraca. Ipak, kako tvrdi, pad je sporiji među ženama.

Naglašava da pad korišćenja cigareta ugrožavaju stari i novi proizvodi kao što su nargile.

„U poslednjih 10 do 15 godina koliko pratimo podatke o pušačima mi ne beležimo porast. Mi beležimo kontinuirani pad u smanjenju učestalosti, ali brine nas što to sporije ide", dodala je dr Kilibarda.

Kovid, vakcina i cigareta 

Dr Kilibarda kaže da je pandemija koronavirusa delovala dvojako na pušače. Jedan broj pušača je povećao broj cigareta, drugi su smanjili, dok su neki i ostavili cigarete. Ipak, dr Kilibarda kaže da je još rano davati konkretne statističke podatke, uz objašnjenje da su pušači tokom pandemije uglavnom menjali navike „usled stresa“.

Dodaje da su oni koji su tokom pandemije smanjili pušenje, to učinili zbog informacija o štetnosti duvana po imunitet.

Dr Kilibarda je rekla i da studije o povezanosti vakcinisanja protiv kovida 19 i pušenja nisu rađene, ali je istakla da je važno da se pušači vakcinišu, jer je potvrđeno da pušenje negativno deluje na disajne organe, srce i krvne sudove koji „treba da budu u što boljem stanju kada smo suočeni sa pandemijom“.

Komentarišući mlade, dr Kilibarda je rekla da oni danas počinju i sa elektronskim cigaretama, koje takođe imaju štetan uticaj zbog prisustva nikotina.

Prvi korak u ostavljanju cigareta je donošenje odluke, a potom identifikovanje kriznih tačaka, momenata.

Dr Kilibarda savetuje da se odabere osoba koja će pušaču u tom procesu biti podrška i da se pušači ne obeshrabruju ako im ne uspe iz prvog puta, napominjući da se svako uvek može obratiti lekaru ili savetovalištu za odvikavanje od pušenja.