Reumatske bolesti ne pogađaju samo ljude starije životne dobi

Prema podacima Evropske lige za borbu protiv reumatizma u Evropi svaki četvrti stanovnik, bez obzira na dob, boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma, naglašava dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti.
Na osnovu ovih podataka može se proceniti da u Srbiji preko milion i 800.000 ljudi boluje od reumatskih bolesti.

„Međutim, kada govorimo o zapaljenskim reumatskim bolestima koje se javljaju kod mladih, najčešće od dvadesetih do četrdesete godine, što su takozvani hronični artritisi, od njih boluje oko 100.000 u Srbiji i 2.000 dece“, napominje dr Lapčević.

Postoji više od 200 različitih reumatskih bolesti koje se mogu grupisati u dve velike grupe. Jedne su degenerativne i javljaju se kod starijih i sredovečnih ljudi, mada mogu i kod mladih, posebno posle sportskih povreda ili drugih trauma.

Drugu grupu čine zapaljenske reumatske bolesti koje se uglavnom javljaju samo kod mladih i radno aktivnih, i to više kod žena nego muškaraca.

Radi se o sistemskim, hroničnim, zapaljenskim, autoimunim bolestima koje mogu da zahvate bilo koji organ, najčešće oči, pluća, bubrege, a mogu da zahvate i srce.

„Radi se o ozbiljnim, hroničnim bolestima koje ukoliko se rano ne otkriju i ne leče adekvatno, izazivaju invalidnost i preranu smrt“, napominje sagovornica Ivane Božović.

„Ne odlaži, vreme je za rad“

Udruženje pacijenata obolelih od reumatskih bolesti pokreće kampanju „Ne odlaži, vreme je za rad“.

Briselska deklaracija, koju je 2010. godine izdala Evropska liga za borbu protiv reumatizma, kaže da su najčešći razlog invalidnosti, odsustvovanja s posla i ranog penzionisanja posledice nelečenih reumatskih bolesti.

„To je razlog da mi obolele i ostale građane, kao i državne institucije, mobilišemo da svi, na zajedničkom zadatku, pokušamo da ljudima objasnimo da bez obzira što imaju bolest, bez obzira što imaju ili nemaju invalidnost, oni mogu da rade, sa manjim ili većim ograničenjima“, navodi dr Lapčević.

To je važno pre svega zato što im rad omogućava da lakše kontrolišu bolest. Pored toga, na taj način su i za sebe i za svoju porodicu, kao i za društvo u celini, od koristi.

Pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje

Svi oni koji imaju nekakvo stanje ili bolest koja utiče na radnu sposobnost mogu da se uključe u proces procene radne sposobnosti koju Nacionalna služba za zapošljavanje realizuje sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, objašnjava Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Komisija za veštačenje koju Fond formira procenjuje individualno. Jako je bitno da je taj postupak od 2010. stupanjem na snagu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji osavremenjen i uključio je pored medicinskih elemenata i određene socijalne kriterijume“, dodaje Andrijanić.

Suština je u tome da se vrši procena šta određeno lice može da radi imajući u vidu njegovu struku, kvalifikacije, lične sposobnosti, afinitete i socijalni status.

Ukoliko obolela osoba nije zaposlena, prvi korak je da se prijavi na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Posle toga se podnosi zahtev za procenu i komisija donosi nalaz, mišljenje i procenu na osnovu koje se donosi rešenje.

„Komisija procenjuje da li je to lice za otvoreno tržište rada ili je potrebna dodatna podrška gde se dobija status osobe sa invaliditetom, ili mu je potrebna asistencija, prilagođavanje radnog mesta i tu Nacionalna služba može dodatno da pomogne“, ističe Andrijanić.